Linija između krijumčarenja ljudi i trgovine ljudima može biti vrlo tanka, ali postoji ključna razlika u svrsi i načinu na koji se ove kriminalne aktivnosti odvijaju.
Krijumčarenje ljudi uključuje ilegalan prelazak granica, gde krijumčari pružaju „uslugu“ migrantima koji žele da pređu granicu bez validnih dokumenata. Cilj je da se migranti prevezu iz jedne zemlje u drugu, često uz plaćanje krijumčarima. U krijumčarenju ljudi, migranti obično dobrovoljno pristaju na ovu „uslugu“, objašnjava glavna tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Vranju Danijela Trajković.
Iako je prelazak granica ilegalan, migranti žele da se prebace u određenu zemlju. Krijumčarenje obično ne uključuje dugotrajnu eksploataciju migranata nakon dolaska na odredište. Kada su migranti stigli do željene destinacije, veza sa krijumčarima prestaje, iako mogu biti izloženi riziku od drugih kriminalnih aktivnosti.
Trgovina ljudima je ozbiljniji oblik kriminala i uključuje eksploataciju pojedinaca, bilo za seksualnu eksploataciju, prisilan rad, ropstvo ili trgovinu organima. Cilj nije samo prevoz ljudi već i njihova trajna kontrola i eksploatacija.
Za razliku od krijumčarenja, trgovina ljudima podrazumeva obmanu, prinudu ili nasilje nad žrtvama, koje se često vrbuju pod lažnim obećanjima o poslu ili boljem životu, samo da bi završile u ropskom položaju. U trgovini ljudima, kontrola nad žrtvama traje i nakon prelaska granice, jer su one eksploatisane protiv svoje volje. Trgovci ljudima često zadržavaju dokumente žrtava i prete nasiljem kako bi ih zadržali u ropskom odnosu, kaže Trajkovićeva.
Sličnosti i preklapanje
I krijumčarenje i trgovina ljudima često uključuju organizovane kriminalne grupe koje koriste slične metode za prelazak granica i transport ljudi. Oba zločina često ciljaju ranjive ljude, poput migranata, izbeglica ili ekonomski ugroženih osoba, što stvara preklapanje između ova dva fenomena.
U nekim slučajevima, krijumčarenje može prerasti u trgovinu ljudima. Na primer, migranti koji su na početku pristali na krijumčarenje mogu kasnije biti primorani na prisilan rad ili seksualnu eksploataciju, čime se granica između ova dva dela zamagljuje. Eksploatacija je ključna razlika između ova dva fenomena, a zakoni i praksa često razlikuju ove dve vrste kriminala na osnovu te razlike.
Trgovina ljudima je znatno teže i složenije krivično delo koje često rezultira dugotrajnom patnjom žrtava, dok krijumčarenje ljudi, iako ilegalno, ne uključuje nužno eksploataciju nakon dolaska na destinaciju.
Srbija se suočava s ozbiljnim izazovima kada je u pitanju trgovina ljudima i krijumčarenje migranata. Iako je država uložila značajne napore u borbi protiv ovih problema, situacija ostaje složena i nije mnogo bolja od stanja u susednim zemljama.
Krijumčarenje migranata u Srbiji je povezano s migrantima koji prolaze kroz tzv. balkansku rutu, pokušavajući da dođu do zemalja EU, poput Nemačke i Austrije. Cena krijumčarenja varira, a policijske akcije usmerene na ovaj problem često dovode do promene ruta, ali ne uvek do smanjenja aktivnosti. Na primer, cene krijumčarenja iz Srbije u Bosnu su porasle zbog pojačanih policijskih kontrola, ali krijumčari i dalje pronalaze načine da nastave svoje aktivnosti, često koristeći kamione i kombije.
Trgovina ljudima u Srbiji obuhvata prisilnu prostituciju, prisilni rad i eksploataciju dece, a ekonomski faktori poput siromaštva dodatno doprinose ovom problemu. Iako vlada nastoji da ojača zakonske mere, uključujući kazne do 12 godina zatvora, kao i programe za zaštitu žrtava, postoje problemi s primenom zakona i lenjost pravosudnog sistema. Posebno su ugrožene žene i deca, a najveći broj žrtava dolazi iz marginalizovanih zajednica, kao što je romska populacija, priča nam Danijela Trajković.
U poređenju sa susednim zemljama, Srbija se suočava s vrlo sličnim problemima. Dok je zemlja napredovala u borbi protiv trgovine ljudima, poput pojačavanja budžeta za centre za zaštitu žrtava, problemi i dalje postoje zbog loše ekonomske situacije i neadekvatnih resursa za borbu protiv organizovanog kriminala. Regionalna saradnja i koordinacija s EU su ključne za smanjenje ovih problema na duži rok.
Jedan od značajnih primera u praksi u Srbiji, gde je slučaj krenuo kao krijumčarenje migranata, a zatim se razvio u trgovinu ljudima, uključuje incident iz 2024. godine u kojem su dva kineska državljanina optužena za trgovinu ljudima. Policija je u martu 2024. godine u Boru uhapsila muškarca koji je optužen da je trgovao dvema ženama iz Kine. Prema izveštajima, one su bile identificirane kao žrtve trgovine ljudima, a njihov slučaj je prvi koji uključuje kineske nacionalnosti od kada je Srbija počela da prikuplja podatke o ovom problemu. Osumnjičeni je uhvaćen u trenutku kada je prevozio žene koje su bile nameravane za seksualnu eksploataciju. Ovaj slučaj ilustruje kako se krijumčarenje može pretvoriti u trgovinu ljudima, kada se žrtve nađu u situaciji gde se njihova sloboda, bezbednost i ljudska prava krše.
Takođe, tokom 2021. godine, zabeležen je sličan slučaj u kojem je kineska kompanija optužena za eksploataciju radnika iz Vijetnama, što takođe može sugerisati preklapanje između krijumčarenja i trgovine ljudima
Ovi slučajevi pokazuju kako je granica između krijumčarenja ljudi i trgovine ljudima često tanka, posebno u kontekstu ilegalnih migracija i eksploatacije u Srbiji.
Situacija u Bujanovcu po pitanju krijumčarenja i trgovine ljudima je slična onoj u drugim delovima Srbije, s posebnim naglaskom na aktivnostima organizovanih kriminalnih grupa.
Tokom poslednjih godina, Bujanovac je bio na meti policijskih operacija usmerenih na suzbijanje krijumčarenja migranata. Na primer, u oktobru 2023. godine, policija je uhapsila tri osobe koje su bile osumnjičene za krijumčarenje više od 100 migranata kroz ovaj region, kaže Boban Nakić iz Osnovnog javnog tužilaštva u Bujanovcu I dodaje:
U tom kontekstu, Bujanovac je i dalje izložena izazovima povezanih sa ljudskim pravima, gde su migranti često meta organizovanih kriminalnih grupa koje ih iskorišćavaju. Prema izveštajima, situacija je dodatno komplikovana zbog povećanja broja migranata i izbeglica koji prolaze kroz Balkan na putu ka zapadnoj Evropi, što može dovesti do zloupotreba i trgovine ljudima.
Organizacije za ljudska prava i razne nevladine organizacije aktivno rade na pružanju podrške žrtvama, ali se suočavaju sa izazovima u smislu resursa i pravnog okvira. Ove aktivnosti su od vitalnog značaja za zaštitu ugroženih grupa i sprečavanje kriminalnih aktivnosti u regionu.
