Foto: MUP Srbije
Šest migrantkinja zarobljenih u kamionu koji je prevozio voće spasila je francuska policija nakon što je jedna od žena uputila poziv u pomoć novinaru Bi-Bi-Sija, saopštili su BBC i francuske vlasti.
Četiri Vijetnamke i dve Iračanke skrivale su se satima u kamionu natovarenom kutijama banana na severu Francuske, verujući da je vozilo na putu za Veliku Britaniju ili Irsku, preneo je AP. Kada su shvatili da kamion ide u suprotnom pravcu, počele su da paniče u hladnom i skučenom, mračnom prostoru. Jedna od njih uspela je da stupi u kontakt sa novinarom BBC u Londonu, koji je potom pomogao ženama da obaveste francusku policiju.Francuski tužilac rekla je da vozač kamiona, koji je zapravo išao za Italiju, nije kriv. Žene su kazale istražiteljima da vozač nije umešan, „rekavši da su se popele u kamion misleći da idu u Englesku zbog irskih registarskih tablica“. Žene su prikazane kako sede u uskom prostoru na podu, okružene kutijama voća, u panici i bore se da dišu, naveo je BBC. U kamionu je bilo samo šest stepeni Celzijusa.
Francuska policija im je brzo ušla u trag i uspela da presretne kamion na autoputu, navodi BBC.Vozač, je takođe, pozvao policiju nakon što je čuo buku koja je dolazila iz njegove prikolice. Šest žena je privedeno zbog ilegalnog boravka u Francuskoj pre nego što su puštene na slobodu.Četiri su dobile 30 dana da napuste zemlju, a dvema je dozvoljeno da ostanu kako bi mogle da zatraže azil.
Hiljade migranata koji traže bolji život u Velikoj Britaniji pokušavaju da pređu sa severa Francuske u Britaniju svake godine, skrivajući se u kamionima ili ukrcavajući se u čamce preko Lamanša. Oba puta mogu biti veoma opasna.
*
2023. godine je oko 186.000 migranata i izbeglica stiglo u zemlje na jugu Evrope, saopšteno je iz Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Dodaje se da je najveći broj njih ušao u Italiju – više od 130.000, što je povećanje od 83 odsto u odnosu na prošlu godinu, prenosi AP. Ostali su otišli u Grčku, Španiju, na Kipar i Maltu. Istovremeno, stradalo je ili se vodi kao nestalo skoro 2.800 ljudi koji su pokušavali da pređu Mediteran, što je značajan porast u odnosu na 1.680 osoba koje su umrle ili nestale u istom periodu 2022. godine. Najveći broj izbeglica i migranata koji su pokušali da preko Mediterana stignu do Evrope je iz Tunisa – više od 102.000 njih, navodi se u izveštaju.Oko 30.000 osoba je spaseno na moru ili je presretnuto i iskrcano u Tunisu, dok je skoro 11.000 iskrcano u Libiji. Iz UNHCR-a napominju da se migranti i izbeglice koji pokušavaju da stignu do juga Evrope suočavaju sa „užasnim uslovima“.
U oktobru prošle godine na području Srbije počela je i Međunarodna akcija “Hotspot” u organizaciji Generalnoj sekretarijata Interpola. Na samom početku te akcije na teritoriji Subotice i Sombora, kontrolisano je ukupno 516 osoba. Akcija je dala velike rezultate jer je usmerena na borbu protiv ilegalnih migracija i trgovine ljudima kao i identfikaciju ilegalnih migranata, članova terorističkih organizovanih kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem i trgovinom ljudima. Osim službenika Interpola u akciji su učestvovali i pripadnici Uprave kriminalističke policije, Uprave granične policije, Uprave za tehniku, kao i PU Sombor i Subotica.
*
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović objašnjava da ne postoji globalno rešenje problema migracija. Naša pozicija je nalik tampon zoni, ističe Đurović. Migracije su danas jedan od najvećih globalnih problema, za koji ni međunarodne organizacije, ni svetski lideri nikako ne mogu da nađu rešenje.Prema njegovim rečima,problem je globalnog karaktera i zahteva razumevanje većine zemalja članica UN.
Nemamo globalno rešenje. Prva zemlja koja je istupila iz ovakvog sporazuma i dogovora je SAD, potom Mađarska i Austrija. Definitivno jedan trend otpora suočačanja sa ovim problemom na globalnom nivou postoji, što je opasno, imajući u vidu da migracija ne može da se reši jednostranim aktima, niti inicijativama pojedinih zemalja, kaže Đurović.
Za sada veći broj ljudi migranata koji dolazi u Srbiju pokušava da uđe u Hrvatsku, tako da je glavna ruta iz Srbije prema Hrvatskoj i dalje za Evropu i tu imamo stalna vraćanja ljudi, kaže direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Naša pozicija je nalik tampon zoni, međutim brojke i ljudi su takve da sada situacija nije kritična ali moramo da razmišljamo, ističe Đurović. Pet hiljada migranata je svakodnevno u zemlji, to nije veliki broj s obzirom na kapacitete i to može da se reguliše, ali dalekosežno migracija mora da se uredi, Srbija nije članica EU, ona se nalazi na spoljnim granicama Unije. Na jugu nema intenzivnu saradnju sa zemljama koje nisu članice EU, tako da postoji prostor koji mora da se uredi dogovorima sa EU, koja je glavni činilac ili akter kada govorimo o migraciji, zaključuje Đurović.
Migrantska situacija u Srbiji je i dalje opterećena neadekvatnim rešenjima koja za posledicu imaju sukobljavanja među migrantima, ali su u zadnje vreme evidentirana i sukobljavanja migranata sa lokalnim stanovništvom. Takvo nesređeno stanje i očito primetna nervoza i napetost među migrantima, pogoduje krijumčarima migranata kojih je, prema policijskim izveštajima, sve više.
Evropskim migracijskim programom, koji je Evropska komisija donijela 13. maja 2015. godine, borba protiv krijumčarenja migranata postavljena je kao prioritet kako bi se sprečilo iskorištavanje migranata u kriminalnim mrežama te smanjili poticaji na nezakonite migracije. Evropskim programom sigurnosti, koji je Komisija donijela 28. aprila 2015. godine, izdvojena je i saradnja protiv krijumčarenja migranata unutar EU-a i s trećim zemljama kao prioritet u borbi protiv mreža organiziranog kriminala. Beskrupulozne kriminalne mreže organizuju putovanja velikog broja migranata koji očajnički žele u EU. One stiču znatnu zaradu dovodeći u opasnost živote migranata. Ljudska prava migranata često se ozbiljno krše zlostavljanjima i iskorištavanjem.
Krijumčari postupaju s migrantima kao s robom, slično kao s drogom i vatrenim oružjem kojima trguju istim rutama. Brzo menjaju rute za krijumčarenje kako bi se prilagodili sigurnosnoj situaciji u tranzitnim zemljama. Zloupotrebljavaju i postupke za zakonit ulazak i boravak. Krijumčarenje migranata izuzetno je unosan posao, pri čemu kriminalne mreže profitiraju od niskog rizika otkrivanja i kažnjavanja.
U Srbiji je u zadnje tri godine došlo do znatnog porasta krijumčarenja migranata, kao i do porasta uhapšenih zbog tog krivičnog dela. Tri su osnovna pravca koje krijumčari koriste za prebacivanje migranata, prvi je prema Mađarskoj granici, drugi prema granici sa Hrvatskom, te prema BiH. Dva poslednja primera presecanja kanala krijumčarenja sa teritorije Srbije prema Mađarskoj govore da krijumčari pored svih aktivnosti koje poduzimaju policijske agencije ne odustaju od tog, za njih unosnog posla. Finansijska korist kreće se po jednom stranom državljninu – iregularnom migrantu od 800 do 2.400 eura. Takođe, otkriven je i šesti podzemni tunel na srpsko-mađarskoj granici, kod pograničnog mesta Ašothalom u Mađarskoj, u blizini graničnog prelaza Bački Vinogradi. Kako je navela mađarska policija u saopštenju, tunel je služio za krijumčarenje ljudi u Evropsku uniju.
Prema analizama merodavnih tela I organa, najčešći krijumčari migrantima dolaze iz: Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Italije, Afganistana, Iraka, Rumunije, Moldavije, Ukrajine, Ruske Federacije i Kraljevine Belgije. Migranti koji pokušavaju da pređu granice nelagalnim putevima su najčešće mladi muškarci Afroazijskog porijekla, a države iz kojih dolaze su: Bangladeš, Pakistan, Indija, Afganistan, Egipat, Sirija, Iran, Kosovo. Evidentno je koliko je raširena pojava krijumčarenja migranata u Srbiji kao i u region. To samo govori o neophodnoj intenzivnijoj saradnji država na zapadnobalkanskoj migrantskoj ruti.
Početkom februara 2023.godine, ključni akteri sa Zapadnog Balkana iz oblasti borbe protiv trgovine ljudima i krijumčarenja migranata i drugi ključni akteri koji predstavljaju međunarodni, EU i regionalni nivo okupili su se u Crnoj Gori na regionalnoj konferenciji: „Borba protiv trgovine ljudima i krijumčarenja migranata na Zapadnom Balkanu“. Konferencija je poslužila kao platforma za uzajamnu razmenu uočenih trendova i modaliteta, kao i razmenu najboljih praksi i iskustava u cilju jačanja kapaciteta profesionalaca iz ove oblasti.
Ovakvim pristupom se olakšava saradnja u rešavanju zajedničkih izazova koje nameće digitalno doba. Jer, učesnici konferencije su jednoglasno zaključili: trgovina ljudima i krijumčarenja migranata putem digitalnih platformi će zasigurno postati još izraženije i unosnije u narednim godinama. Kao primer je navedena upotreba kriptovaluta od strane krijumčarskih mreža koja već dopunjuje postojeće, tradicionalne modalitete plaćanja, kao što je Havala sistem i zasigurno će preuzeti i dominantiju ulogu u budućnosti. Kriminalne mreže iskorištavaju mogućnosti koje nudi onlajn okruženje i digitalna rešenja koja su već sveprisutna u modus operandi krijumčara migranata i trgovaca ljudima.Digitalizacija krijumčarenja migranata i trgovine ljudima dodatno naglašava potrebu za ojačanom regionalnom koordinacijom.
Pristup zasnovan na pravima i usmeren na žrtve u kontekstu nacionalnih i regionalnih mehanizama upućivanja, takođe je bio u fokusu konferencije. Eksperti i predstavnici Zapadnog Balkana razmenili su iskustva i znanja o različitim metodama za otkrivanje i vođenje temeljnih istraga. Ova načela i predanost ključnih aktera na Zapadnom Balkanu ponovljeni su u Skopljanskoj deklaraciji usvojenoj u okviru Ministarske konferencije o održivom upravljanju migracijama na Zapadnom Balkanu. Od najveće važnosti za suzbijanje ovih oblika teškog i organiziranog kriminala, koji predstavljaju teško kršenje temeljnih ljudskih prava je kontinuirana i koordinirana saradnja svih ključnih aktera na bilateralnom, regionalnom i međunarodnom nivou, kako bi se uspešno i proaktivno istraživale i procesuirale kriminalne mreže koje omogućuju krijumčarenje migranata i trgovinu ljudima i imaju koristi od njih.
*
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je da je u prvih 6 meseci ove godine podnelo 116 krivičnih prijava protiv 162 osobe koje preko teritorije Srbije za novac krijumčare iregularne migrante. Prevoz iregularnih migranata i njihovo krijumčarenje, kako se dodaje u saopštenju, Krivičnim zakonikom propisano je kao krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora do osam godina, dok za kvalifikovane oblike tog dela može biti izrečena kazna i do 15 godina. MUP je naglasio da se za kvalifikovane oblike kazna ne može ublažiti ispod propisanog minimuma čak i kada za to postoje olakšavajuće okolnosti. Dodao je da se okrivljenima oduzima prevozno sredstvo kojim su prevozili iregularne migrante i u prvih šest meseci ove godine od okrivljenih je, do okončanja krivičnog postupka, oduzeto više od 100 vozila. Policijski službenici zbog izvršenja tog krivičnog dela, u prvih šest meseci ove godine, uhapsili su 162 osobe, od čega 142 muškarca i 20 žena.
