Хришћани који време рачунају по Грегоријанском календару широм света и у Србији данас обележавају Велики петак, дан распећа и смрти Исуса Христа из Назарета. видео ицон
Велики петак сматра се најтужнијим даном – оргуље не свирају, олтар је без крста, свећњака, цвећа, а верници се у цркви окупљају у тишини.
Обележавају га католици, протестанти, англиканци, поједине православне и неке мање цркве.
Католичка црква, која слави Ускрс 31. марта, на Велики петак посебно спомиње умируће, старе и болесне.
Велики петак дан је муке Господње, када се верници присећају последњих сати Исусовог живота и догађаја који су непосредно претходили Христовом распећу, почевши од његовог извођења пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да га оптуже, па до узвикивања јудејског народа „Распни Га!“, као и ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима речима: „Оче, опрости им, не знају шта раде“, умирања, уклањања са крста, помазивања миром, повијања тела платном и полагања у гроб и постављања страже да чува гроб да неко не украде Исусово тело.
Велики петак је за католичке вернике дан поста и једини дан у години када нема свете мисе, али се у црквама после подне чита Крижни пут – односно пут страдања Христовог.
Одржава се и посебна спомен-молитва “Муке Господње“.
Следи клањање Светом крсту, молитва верника и причешћивање.
Не звоне звона, нема певања ни музике.
Београдски надбискуп Ладислав Немет поручио је у среду у ускршњој посланици, да је Ускрс променио будућност створеног света, а у њему и човека, и да вера даје снагу људима да истрају на свом животном путу.
Немет је у посланици честитао Ускрс свима који га славе по грегоријанском календару 31. марта и навео да је главни задатак наговештавање радосне вести о том празнику и да није људска слабост та која има последњу реч, као ни грех ни превара, већ Божји вечни живот.