Глуве и наглуве особе су свуда око нас. На први поглед, овај хендикеп се не примећује, али када покушамо да започнемо разговор са њима схватамо да они имају оштећење слуха које се врло често одражава и на њихов говор. Људи који чују и нису имали контакт са људима са оштећеним слухом, тешко да могу да схвате како је то, када не чујеш. Но то не значи да они не могу да раде скоро све као и они који су имали више среће у животу, јер они чују срцем.
Међутим, врло је лако упустити се у истраживање. Довољно је запушити уши и остати у тишини. За здраве људе та тишина кратко траје, за оне који су, нажалост, рођени такви или стицајем околности остали без слуха, је хендикеп, због кога спадају у особе са инвалидидтетом.
Глуви људи живе у свету тишине, не чују говор и друге звукове око себе, не чују разговоре других људи и музику. То их нагони да живе усамљено, у своја четири зида, иза затворених врата. Управо због тога, неопходно је да постоје организације које ће овим људима бити помоћ, подршка, али и место на коме ће они моћи да се упознају, друже и забављају.
Међуопштинска организације глувих и наглувих Пчињског округа са седиштем у Врању, основана је далеке 1956. године. За дан оснивања организације узима се 20. јул када је у Савезу глувих и наглувих Србије донето решење о оснивању ове организације, која је један од одбора Организације глувих Србије. Годину дана раније, 1955. године извршено је пописивање глувих особа на територији данашњег Пчињског округа, јер се јавила потреба за евиденцијом тих људи. Тада је пописано 67 глувих особа које су углавном живеле изоловано, а сматрало се да је број већи.
Нешто мање од седам деценија, организација постоји и имала је разне периоде у току пословања, али се целокупни рад може оценити као успешан, поручила је Снежана Симоновић, секретар ове организације. Циљ ове организације је да се глувом човеку побољшају услови живота у сфери социјализације, едукације и друштвене прихватљивости.
-Препознатљиви смо како у граду тако и у Србији, где знају за нас, управо због чињенице да ту одржавају многе секције и радионице, поручила је Снежана.
Број чланова у организацији је 182, али то није број глувих и наглувих у нашем округу. Наша саговорница истиче да постоје и деца са оштећењем слуха која још увек нису чланови, већ се за сада само налазе на евиденцији. Деца се могу прикључити организацији кад постану пунолетни, али то није обавезно. Најмлађи чланови имају 8 година, док најстарији 80.
Секретар Снежана Симоновић истиче да све глуве и наглуве особе могу да дођу у просторије организације без обзира на чланство. Уколико им је неопходна помоћ или желе да се информишу о правима глувих и наглувих особа могу да се обрате, јер су им врата увек отворена.
-Често се дешава да особе које имају овај хендикеп из других градова када дођу у госте код фамилије, дођу овде, попричају са нама који овде радимо и са нашим члановима, додаје Снежана.
Постоје људи који се рађају са делимичним или потпуним оштећењем слуха, али и они који слух губе у каснијем животном добу. За обе групе социјализација је подједнако битна, а бројне активности и радионице које се организују су прилика за све њих да се друже, испоље своју креативност, нешто ново науче и проведу лепо време.
– Све наше активности које спроводимо у организацији су у циљу социјализације глувих и наглувих особа почев од многобројних радионица које су одржане у нашим просторијама. Имали смо здравствену слушаоницу када је стручно лице, лекар из Дома здравља говорио о болестима како би глувом човеку приближио неке ситуације које он треба да препозна ко себе или код чланова своје породице. Причали смо и о болестима зависности и како се тада треба поставити, реаговати и помоћи јер смо имали такве ситуације, истиче Снежана.
Поред приче о здрављу, било је и радионице шивења, али и радионице кувања када је професионални кувар подучавао чланове кувању, али и одавао неке мале трикове помоћу којих свако јело може да испадне укусно. . “ Ми чујемо срцем“ је реченица која на најбољи начин описује њихове успехе.Чланови организације су са бројних спортских такмичења донели и пехаре који стоје у њиховим просторијама и свакоме ко уђе, дају до знања да су они успешни и у тој сфери. Поред тога, постоје и фолклорна и рецитаторска секција које успешно раде, мада им на почетку није било лако.круна њиховог рада је “Фантомфест“, који се сваке године одржава у Врању и веома је посећен. Они не чују, али су изузетни пантомимичари.
Пратите на порталу пројекат “Ми чујемо срцем“, како би успели да схватимо наше суграђане, који су ту поред нас, исти као ми, са истим потребама и жељама, али и са хендикепом. Предрасуде са којима се особе са инвалидидтетом сусрећу или су се сусретале, надамо се да су далеко иза нас.
