Југ Србије је некада обиловао бројним легендама које су се препричавале и преносиле са колена на колено. То су приче о стварним или измишљеним јунацима, о историјским личностима и обичним људима, о местима и догађајима.
РТВ Бујановац ће на свом порталу, серијом текстова, покушати да неке од најзанимљивијих легенди овога краја забележи, обнaродује и тиме отргне од заборава.
Антички локалитет Кале Кршевица налази се у долини Јужне Мораве, на око 12 километара јужно од Врања. Ово значајно налазиште крије остатке најстаријег урбаног насеља код нас, грађеног по грчким узорима. Оно такође потврђује да се живот на овим просторима одвијао у континуитету у периоду од 4. века пре нове ере до 16. века.
На платоу изнад Кршевичке реке најстарији налази потичу с краја бронзаног и из старијег гвозденог доба (XII-VII. век пр н.е.), али моћни слојеви са остацима архитектуре и многобројним покретним налазима одговарају распону од почетка IV до првих деценија III века пре н.е. Показало се да су у срцу Балкана, далеко од тада цивилизиваног света, откривени делови урбаног насеља, грађеног по грчким узорима, које је процват доживело у време Филипа Македонског и Александра Великог.
У долини Кршевице установљена су насеља од периода градачке фазе винчанске културе (локалитет Слатина у Клиновцу), преко бронзаног и старијег гвозденог доба(локалитети Кале у Кршевици,Три крушке у Клиновцу), до латенског периода (локалитет Три крушке, Свети Прохор Пчињски).
Према досадашњим резултатима истраживања, древно насеље на локалитету Кале Кршевица је захватало око пет хектара и било је смештено на доминантном месту у близини важне комуникације која је моравско-вардарском долином повезивала средњу Европу са Грчком. Први археолошки налази датирају од 1966. године, када су током мањих заштитних радова откривени зидови и налази грчке керамике из IV века пре н.е. Истраживања су настављена 2001. године у организацији Археолошког института у Београду, у сарадњи са Народним музејом у Београду, Филозофским факултетом у Београду и Народним музејом у Врању.
Током истраживања, која још увек нису завршена, стручњаци су налазили све више доказа да је ово античко насеље из времена Филипа Другог и Александра Великог, највероватније антички Дамастион, најсевернији град античке Грчке. Овај град помиње антички географ, филозоф и историчар Страбон, не наводећи његову тачну локацију. Због тога, Дамастион важи за „изгубљени град“, један од оних који привлаче радозналост и велику пажњу светских археолога.
Дуго година уназад се знало да су мештани села Кршевица на својим имањима проналазили необично и лепо обрађено камење, које су уграшивали у своје објекте, а један запис из 1903. године бележи да је ту “био град кад Врање још није постојало”.
Ипак, тек након почетка систематских истраживања овог локалитета 2001. године, испоставило се да је на овом месту у античко време било насеље у којем је живело неколико хиљада људи, што је за оно време веома велика бројка.
Град је био сазидан на стратешки важном месту: брду изнад Јужне Мораве и пута који је од памтивека пролазио моравско-вардарском долином и спајао срце европског континента са Грчком. “Кале”, како су остатке овог насеља називали мештани, било је сазидано на узвишењу. Са три стране било је неприступачно због стрмих падина, а са четврте заштићено широким ровом и високим бедемом.
На платоу изнад Кршевичке реке налазила се акропола са бедемом, јавним грађевинама и другим објектима, са многобројним налазима из IV и првих деценија III века пре н.е.
Мања сондирања и геофизичка испитивања потврдила су да је највећи део насеља лежао на падинама и спуштао се све до долине реке. Посебну пажњу привукла су ископавања у подножју локалитета, где је испод дебелих наслага земље и песка откривен велики комплекс са добро очуваним грађевинама и за наше просторе јединственим примерима античке архитектуре.
Саветник Народног музеја у Београду Ненад Радојчић, рекао је током истраживања да археолошки локалитет Кале сведочи да су Александар Велики и Филип Други приликом организовања освајања Мале Азије морали да обезбеде границу према централно-балканском подручју зато што је ту живело неко аутохтоно становништво које се не може назвати варварима већ становништвом са одређеном културом и начином живота.
– Вероватно су ту живела племена која су имала своје старешине, која су имала неки свој аристократски део који је водио та племена и те породице – казао је Радојчић.
Саветник у Народном музеју у Врању Горан Митровић је за агенцију Бета изјавио да је становништво које је живело у античком граду између Бујановца и Врања, за који се претпоставља да је Дамастион, користило све савремене тековине начина живота за то време.
– Они су живели по принципима и стандардима који су већ били дефинисани у грчким градовима у Егеји у Јонији. Ту је живело становништво које је било веома богато и које је имало разлога зашто је на том месту које доминира подручјем врањске котлине изградило утврдјено насеље и користило све благодети у окружењу у коме су била варварска племена – казао је Митровић.
Стручњаци наводе да је једно од највећих открића на локалитету сведочи о умешности његових градитеља, а то је систем за водоснабдевање.
Овај систем се састојао од водосабирног базена, уоквиреног зидовима површине око 210 м2, и резервоара – монументалне грађевине од клесаног камена, са бачвастим сводом. Био је то велики успех и доказ да је насеље у Кршевици већ у IV пре н.е. имало сложени систем који је могао да снабдева водом неколико хиљада становника.
– Оснивачи насеља у Кршевици су у потрази за квалитетном водом испитивали различите могућности и на крају се определили за коришћење сталних природних извора који леже дубоко испод акрополе. Ова изворишта су сталног карактера, а за њихово експлоатисање било је потребно саградити систем за каптирање, односно грађевински објекат који би прикупљао потребне количине воде. Сходно овим потребама изграђен је велики комплекс који чине резервоар и водосабирни базен испуњен песком и шљунком као филтрационим слојем, истакао је Петар Поповић, научни саветник Археолошког института у Београду и руководилац радова у Кршевици.
Петар Поповић истиче да се грчки утицаји у животу овог насеља могу уочити у скоро свим аспектима: „урбана структура, луксузна роба, новац и комплетан начин живота су на овом месту били другачији у поређењу са суседним регионима, тако да су само грчки имигранти могли узроковати тако снажне културне промене“.
О могућности да Кале Кршевица представља изгубљени антички град Дамастион сведоче и налази дамастионског новца.
Дамастионски новац је у већем броју проналажен у скопско-кумановском подручју и даље у истоцној Македонији и западној Бугарској, косовско-метохијској области као и у долини Јужне Мораве, код Врања и у Кутини код Лесковца.
На локалитету Кале Кршевица је током досадашњег истраживања пронађено десетак примерака који обухватају распон од Филипа ИИ, сребрних драхми Александра Великог, преко бронзаног новца Касандра, Уранополиса и Деметрија Полиоркетеса, до сребрног комада Пелагије. На крају треба додати и по једну тетрадрахму раног ковања Дамастиона и пеонског владара Аудолеона које су пронађене у близини локалитета. Та количина за стручњаке није довољан доказ да се Дамастион налазио баш ту.
Питањем локације Дамастиона бавили су се бројни историчари и археолози. Као могућности понуђене су различите локације: подручје северно од Охридског језера (око Дебра), горњи ток Дрима, те локалитети на Косову, Сечаница код Косовске Митровице и подручје око Новог Брда, нарочито богато сребрном рудом.
Ако би се неоспорно потврдило да је Дамастион био лоциран на локалитету Кале Кршевица, онда би постојећи историјски подаци о пресељењу Грка у ово место потврдили археолошку претпоставку да су Кршевицу насељавали Грци.
Међутим, такво тумачење за сада може остати само на нивоу претпоставке, јер за коначан одговор треба наставити са даљим истраживањима.
