ПРОШЛЕ ГОДИНЕ ПОВЕЋАН БРОЈ ПРИЈАВА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА У СРБИЈИ: Тренд се наставља и у 2023, а већина жртава су жене

Поводом светског дана борбе против трговине људима, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог саопштава да је у 2022. години забележено 138 пријава, а формално су идентификоване 62 жртве трговине људиима.

Светски дан борбе против трговине људима установљен је Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација и обележава се у циљу подизања свести о овом проблему у јавности и оснаживања активности и мера за спречавање озбиљног кршења људских права.

Република Србија својим законодавним решењима и политикама Владе одлучно се бори против трговине људима, као драстичног облика кршења људских права и стављања људских бића у крајње нехуман друштвени положај.

Трговина људима је глобалан друштвени проблем и један од најперфиднијих облика криминала на свету, који утиче на животе милиона људи широм света одузимајући им достојанство. Жртва трговине људима може бити свако људско биће од деце, жена и мушкараца који су присиљени, преварени или наведени на проституцију, различите облике рада, услуга, чак и на вршење кривичних дела против своје воље. Према подацима Уједињених нација око 600.000 жена, деце и мушкараца сваке године се нађе у ланцу трговине људима, стоји у саопштењу министарства.

Министарство за људска и мањинска права и друшвени дијалог подсећа јавност да је према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима у нашој држави у 2022. години забележено 138 пријава, а формално су идентификоване 62 жртве трговине људима, што представља повећање од 35 одсто у односу на претходну годину.

Тренд повећања идентификованих жртава се наставља и ове године. Већину идентификованих жртава чине жене, чак 79 одсто што говори о томе да трговина људима има компоненту родно заснованог насиља. Посебно треба истакнути да их њихов социо-економски статус чини још рањивијим и повећава ризик да постану жртве, јер највећи број жена које су жртве трговине људима нема властите приходе нити имовину.

Сексуална експлоатација је и даље најдоминантнији вид експлоатације жртава трговине људима, чији се удео додатно повећао и чини чак 55 одсто. На другом месту је принуда на просјачење са 12.9 одсто, затим вишеструка експлоатација са 11.3 одсто, принудни бракови са 9.5 одсто и радна експлоатација са 6.4 одсто.

Светски дан борбе против трговине људима пружа прилику да се подигне свест о овом проблему, размене информације о актуелним трендовима и иницијативама, те да се подстакне спровођење ефикасних мера како би се зауставила и сузбила ова нехумана и криминална пракса коју називамо модерним ропством.

Ове године се обележава 75. година од усвајања Универзалне декларације о људским правима, која у свом члану 1. прописује да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима, што је додатни мотив да се још снажније као друштво боримо против ових нечовечних, нехуманих друштвених појава.

Организације широм света, као и државне институције, подстичу се да поводом обележавања овог значајног датума организују различите догађаје, кампање и образовне програме како би се оснажила борба против трговине људима и пружила подршка жртвама најстрашнијег кршења људских права, саопштило је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Друштво