Крагујевац је, након Београда и Ниша, био домаћин јавне расправе о сету медијских закона.
Редефинисање појма јавног интереса и начина на које се он остварује, детаљно прецизирање поступка пројектног суфинансирања и формирање јединственог информационог система за праћење тог процеса, неке су од новина предвиђених Нацртом закона о јавном информисању и медијима, који је у оквиру јавне расправе, представљен у Крагујевцу.
На округлом столу у скупштинској сали заинтересовани су могли да се упознају и са Нацртом закона о електронским медијима, који посебну пажњу посвећује заштити малолетника.
Нацрти закона о јавном информисању и медијима и електонским медијима доносе низ новина у односу на постојећа решења, које се, између осталог, тичу формирања евиденције произвођача медијских садржаја, радно правне заштите новинара и увођења Савета за штампу у закон на чему је, како је речено, медијска заједница инсистирала годинама.
У фокусу учесника јавне расправе, која је трајала четири сата, били су РЕМ, Савет за штампу и то ко је оснивач медија.
У ресорном министарству наглашавају да ови медијски закони представљају темељ за слободно и одговорно новинарство и велики искорак не само у усклађивању нашег законодавства са европским, него и у даљој демократизацији нашег друштва.
-Новитет је и то што предлажемо по први пут инспекцијске службе, које ће спроводити инспекцијске надзор над применом закона и то је нешто што бих истакао као најбитније у Закону о информисању и медијима, рекао је Михаило Јовановић, министар информисања и телекомуникација. Он је додао да је у Закону о електронским медијима сигурно битно то што чак 50 чланова дефинише нови РЕМ и у тексту Нацрта закона је ојачана организациона, функционална и финансијска независност Регулаторног тела за електронске медије.
Присутни су имали прилику да изнесу своје примедбе, предлоге и сугестије за унапређење предложених законских решења.
Један од учесника у расправи Владан Стефановић предложио је да се угради у члан 22 услов да могу конкурисати, односно учествовати медији који признају надлежност неког саморегулаторног тела.
-Саморегулација је нешто што је дефинисано регулативом и циљ је да сами себе регулишемо и контролишемо. Ако је циљ да афирмишемо саморегулацију, поштовање кодекса и процену стандарда етичких форми, зашто се онда инсистира само на Савету за штампу, рекао је Стефановић.
-Првобитно је било да одлуке Савета за штампу треба да буду услов да би се изашло на конкурс. Међутим, дошли смо у ситуацију да то треба да узмемо у обзир и немамо ништа против, али прихватите и ви реалност – постојање још једног савета за медије, који се бави кодексом новинара Србије, рекао је учесник у расправи Зоран Величковић директор и главни и одговорни уредник Радио телевизије Врање и председник ПРОУНС-а.