
Појам глобализације, као универзални светски процес, задире у готово све области живота, тежња за стварањем светског глобалног тржишта, на којем ће бити омогућен слободан и неограничен проток људи, услуга, новца и капитала, довела је до јачања и повезивања криминалних организација, омогућивши им да своју криминалну делатност обављају лакше на подручју матичне државе, али и да исту прошире изван њених граница.
Организовани криминалитет, који се декларише као новији теоријски појам, ипак је веома стара појава. Под овим појмом подразумева се постојање криминалне организације, која има више од два члана, сa циљем трајнијег вршења кривичних дела ради остваривања имовинске користи и одговарајућег утицаја.
Овакве криминалне организације постоје у скоро свим земљама света, са тенденцијом повећања, а у складу са организацијом и међусобном повезаношћу лица која се баве том врстом криминалне делатности. У складу са тим, државе у којима је ово веома изражено, свакодневно улажу напоре како би се супротставиле и сузбиле све негативне последице које организовани криминалитет, као друштвено негативна појава, носи са собом.
Кријумчарење је облик професионалног криминала који подразумева илегално преношење робе преко државне границе, уз избегавање царинског надзора. Сама државна граница се може прећи на одређеном граничном прелазу, или ван њега. Избегавање царинског надзора на граничном прелазу може се вршити скривањем или камуфлажом робе, корупцијом припадника граничних служби у виду давања, примања мита, довођењем у заблуду или употребом принуде. Када се роба преноси ван граничног прелаза, државна граница се тада прелази илегално. Један од савремених облика кријумчарења, управо представља и кријумчарење миграната.
Кријумчарење миграната може се дефинисати као обезбеђивање илегалног уласка у одређену страну државу лицима који нису њени држављани, или немају стални боравак, а све са циљем стицања, на непосредан или посредан начин, финансијске или неке друге материјалне користи. Илегални прелазак подразумева сваки прелазак државне границе, без придржавања и поштовања неопходних услова за легалан улаз у земљу пријема. Ова делатност, као вид организованог криминалитета, у одређеном облику представља и посредничку делатност, којом се омогућава илегалан улазак у страну земљу, уз сагласност лица која су предмет кријумчарења. Из тог разлога назива се још и организованом илегалном имиграцијом. Истовремено, треба имати на уму и то да се, тамо где су миграције и управљање границама угрожени насртајима организованог криминалитета, мора успоставити ефикасан механизам спровођења закона који би деловао брзо и темељно, а у циљу одбране људских права грађана и миграната, али и обезбеђења стабилности и адекватног управљања државом.
Мигрант је лице које се привремено или трајно пресељава из једног социокултурног амбијента у други, односно из једне земље (емигрант) у другу (имигрант). Јако је битно правити разлику између кријумчареног и прокријумчареног мигранта. Појам кријумчареног мигранта је ширег обима од појма прокријумчареног мигранта. У првом случају, реч је о сваком мигранту који се упусти у процес кријумчарења, а у другом случају само о оном који је преведен преко државне границе, тј. који је стигао на жељену дестинацију.
Зарада кријумчара миграната на балканској рути процењује се на више од 50 милиона евра годишње, оцењује Walter Кemp, један од аутора Анализе о протоку људи, дроге и новца на Западном Балкану.
Анализа, коју је радио за Глобалну иницијативу против транснационалног организованог криминала указује на три главне руте за кретање миграната на Западном Балкану, на граници Грчке и Северне Македоније, те Албаније, а које иду преко Србије до Мађарске. Кeмп је направио процену сваког корака и показао шта кријумчари, разних профила, имају од тога, а указао је и на три велике кријумчарске зоне. Које су то и колико новца међу њима циркулише?
КЕМП: Неки од пакет-договора за илегални трансфер могу коштати хиљаде еура. Највећи део се плаћа унапред у Турској или Грчкој, на пример, или такозвана такса за успех, када дођу у ЕУ. Оно што смо примиетили је да је током последњих неколико година велики проток људи који се креће Западним Балканом из 2015. и 2016. пао, али је још увијек више од 100.000 људи пролазе кроз Западни Балкан сваке године. Раније је рута ишла из Грчке у Северну Македонију, преко Србије у Мађарску. Затварањем границе између Мађарске и Србије људи сада почињу да се крећу преко Босне и Херцеговине. Овај смо тренд приметили 2017. 2018. године. Сетите се да је 2015. око пола милиона људи прошло кроз Србију, кроз Северну Македонију, а према подацима Уједињених нација, 133 људи је прошло кроз Босну 2015. Данас је то 30.000 људи. Још увек више од 100.000 људи пролазе кроз Западни Балкан сваке године, каже Кемп и додаје:
У истраживању смо гледали улазне тачке на Западном Балкану и приметили две велике – и даље ону која иде преко Северне Македоније, али и ону која иде више преко Албаније. Излазне тачке су и даље између Србије и Мађарске, мада је то јако тешко, људи копају тунеле, или покушавају ићи преко Румуније, па онда у Мађарску. И имамо уско грло, које се налази у Унско-санском кантону у Босни и Херцеговини. Отуда људи покушавају ући у Хрватску, али им је јако тешко да се пробију. Оно што смо видели, и што сте поменули, све у свему, нека груба процена је да је ово тржиште вредно најмање 50 милиона евра на овим улазним и излазним тачкама. Вероватно и више, јер људи улазе и излазе и кроз друге руте. Још смо приметили и да количина новца која се узме на улазним тачкама, је мање-више иста као и она на излазним. Дакле, око 20 до 25 милиона на југу, те 20 – 25 милиона на изласку.
Кријумчарење људи и трговина људима имају бројне сличности и разлике. Пре свега, реч је о тешким злочинима који се све чешће манифестују као облик организованог криминалитета. У својој основи, обе појаве представљају нарушавање људских права са врло озбиљним економско-егзистенцијалним и здравственим манифестацијама и последицама. Оба злочина могу се сагледати и кроз призму проблема који се дешавају у међународним односима, односно фактора који узрокују настанак и развој ових облика организованог криминалитета.
У већини случајева, кријумчарени мигранти постају жртве трговине људима, а многи од њих уједно и тргују људима. Битно је нагласити и то да одлуку о експлоатацији кријумчареног лица извршиоци могу донети и након контакта са кријумчареним лицем у некој од фаза пребацивања преко границе или током сакривања у земљи дестинације, уз коришћење свих погодности ризика и тешког положаја у којем се кријумчарена лица налазе.
Што се тиче начина извршења ових кривичних дела, он је готово идентичан у фази транзита, транспортовања лица до места њихове дестинације. Наиме, користе се исте руте пребацивања, исти људи, тј. извршиоци се ангажују како за пребацивање, превожење и сакривање кријумчарених миграната, тако и за пребацивање, превожење и сакривање жртава трговине људима.
Третман откривених прокријумчарених миграната и жртава трговине људима је према међународном праву, међународно потписаним споразумима и донетим протоколима у основи исти, осим механизма заштите, помоћи и подршке жртвама који је знатно сложенији и обимнији када су у питању жртве трговине људима.

Разна прожимања, повезаности и сличности у бројним елементима између кријумчарења миграната и трговине људима погодују трговцима људима и често се злоупотребљавају. Из свих ових разлога, Конвенција УН и допуњујући протоколи, потенцирају потребу разликовања феномена кријумчарења миграната и трговине људима. Трговина људима ипак је, нешто више од организованог превоза људи зарад стицања профита. Такође, значај разликовања између кријумчарења миграната и трговине људима је и предуслов ефикасне казнене и криминалне политике. Трговина људима је по многим елементима друштвено опаснија појава. Дистинкција између ове две врсте битна је и због пружања помоћи жртвама. Иако свака жртва захтева једнак третман, већу пажњу требало би посветити жртвама трговине људима, због њихове веће трауматизације.
Поред бројних проблема са којима се сусрећу данашње државе, организовани криминалитет свакако је један од најозбиљнијих, јер је реч о изузетно опасном облику деликвентног понашања које угрожава темеље савремене државе и основна начела сваког демократског друштва.
Кријумчарење миграната представља препреку развоју, владавини права и озбиљна је претња људској безбедности, с обзиром на то да овај злочин директно утиче на животе људи. На темељу борбе против међународног организованог криминалитета, донети су бројни међународни документи под окриљем Организације Уједињених нација, од којих велики значај у борби против кријумчарења миграната, превасходно, Конвенција УН о транснационалном организованом криминалу из 1998. заједно са три протокола – Протокол против кријумчарења миграната копненим, морским и ваздушним путем; Протокол за сузбијање, злостављање и кажњавање трговине људима, нарочито женама и децом и Протокол против недозвољене производње и трговине ватреним оружјем, његовим деловима, компонентама и муницијом.
Овај текст настао је у оквиру веб серијала „Кријумчарење миграната“ који је суфинансиран из буџета Министарства информисања и телекомуникација Републике Србије. Ставови изнети у медијском пројекту нужно не представљају ставове органа који је доделио средства.