Prihvatni centar u Bujanovcu otvoren je 19. oktobra 2016.godine. Nalazi se na prostoru bivše industrije akumulatora DP Svetlost, na površini od 2.000 kvadratnih metara. Mesto je relativno izolovano od naselja, ali nije mnogo udaljeno od centra grada.
Smeštajni kapacitet je 220 mesta. U njemu borave uglavnom porodice sa Bliskog Istoka. Od ukupnog broja tražioca azila koji se u centru nalaze – gotovo polovinu čine deca. Ta deca, kao i iz ostalih centara za azil i prihvatnih centara, od septembra 2017. godine pohađaju osnovnu školu sa vršnjacima i mališanima iz lokalne zajednice i tako će ostati sve dok budu boravili u Srbiji.
Prihvatni centar u Bujanovcu, kao i svi ostali centri, funkcioniše po pravilima kućnog reda, izlazak i ulazak u centar su kontrolisani od strane radnika Komesarijata, a korisnici mogu uz formalno odobređe da napuste prihvatni centar i u njega se vrate u predviđenom roku.
Sam centar je podeljen na deo u kome se nalaze prostorije u kojima su smešteni tražioci azila, deo u kome se nalazi velika trpezarija, odvojeni muški i ženski toaleti, kao i prostorije koje su namenjene za održavanje lične higijene. Takođe, kao i u drugim centrima, i ovde se nalaze medicinski timovi kojima u radu pomažu prevodioci.
Takođe, centar ima nekoliko posebnih prostorija koje su rezervisane za radnike Komesarijata, drugih relevantnih organizacija, Centra za socijalni rad. Među njima se nalaze i specijalno opremljeni prostori za rad sa decom (dečiji kutak), kao i prostorije za aktivnosti starijih korisnika centra. Centar je ponovo aktiva od 29.09.2022. godine
Svi centri u Srbiji su otvorenog tipa, bez ograničenja ulaska i izlaska između 6 i 22 sata u zimskom i 6 i 23 sata u letnjem periodu.
Sredinom ove godine zbog smanjenog dolaska migranata, trajno su zatvoreni neki prihvatni centri u Srbiji, pa je javnost spekulisala da će biti zatvoren i bujanovački Centar, međutim do toga nije došlo. Prihvatni centri za migrante u Bujanovcu i Preševu nastavili su da rade u punom kapacitetu, potvrđuju iz Komesarijata za izbeglice i migracije. U centru u Bujanovcu trenutno je smešteno više od 50 migranata, mahom porodica, a u Preševu je u ovom trenutku stotinak samaca.
Iz Komesarijata poručuju da imaju pripremljene planove reagovanja u slučaju povećanog priliva migranata i da su, uz podršku Vlade Srbije, u mogućnosti da svakodnevno prati migratornu sliku u Srbiji i adekvatno reaguju.
U Centrima kojima rukovodi Komesarijat za izbeglice i migracije smeštena su 453 migranta. Stanje migracija u Srbiji ocenjuju kao stabilno, svima se pruža adekvatna podrška.
S dolaskom hladnog vremena postoji velika potreba za smeštajem ljudi “hodača” na glavnim rutama prolaska kroz Srbiju. Po podacima nevladinih organizacija koje se bave ovom temom „najmanje 200 ljudi nalazi se uz granicu s Mađarskom i svakog dana pokušava da je pređu“. I dalje postoje, na dnevnom nivou i vraćanja ljudi u Srbiju od strane mađarskih vlasti. U najboljem slučaju, policija kada sprovede sve procedure vrati ih na jug Srbije u prihvatne centre, a dotad su prepušteni sami sebi i, najčešće, krijumčarima.
*
Od početka ove godine Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, evidentirao je 13 hiljada 724 migranta u našoj zemlji. To je, u odnosu na prošlu godinu, oko 84% manje. Manje je migranata iz bliskoistočnih zemalja u Prihvatnim centrima, više je onih koji u ovom periodu dolaze iz Turske. U dva Centra za prihvat u Pčinjskom okrugu je oko 250 ljudi.
Većina stanovnika centra u Bujanovcu su maloletnici, koji putuju sa porodicom ili samostalno.
Imam 16 godina. Otišao sam iz Sirije jer situacija tamo nije dobra. Išao sam u školu do 5. razreda, sada želim da studiram u Nemačkoj, rekao je Ahmed iz Sirije, ekipi RTS-a, a njegov zemljak Maher dodaje: Završio sam osnovnu školu u Siriji, želim bolji život u Evropi.
Melisa ima 17 godina, putuje sa ujakom, porodica je ostala u Istanbulu.
Pre nedelju dana sam došla u Srbiju, dva dana sam u kampu. Otišla sam iz Turske zbog moje ekonomske situacije, a i zbog toga što kao žena nemam sva prava u Turskoj, želim da idem u Nemačku, priča za RTS Melisa iz Turske.
U Centru u Bujanovcu najviše je migranata iz Sirije i Iraka, a u prethodnom periodu više je onih koji dolaze iz Turske. Odlazak u zemlje zapadne Evrope je za većinu cilj, u Srbiji su privremeno.
Želja mi je da odem u Nemačku, tamo živi moja sestra. Ostali članovi moje porodice su stradali u ratu, nemam gde da se vratim. Zadovoljan sam uslovima u kampu, navodi Bešar iz Sirije.
Ovde borave porodice, deca, žene ili muškarci koji putuju sami. Imaju obezbeđenu socijalnu, zdravstvenu zaštitu, prevodioca, psihologa. Priliv migranata je ujednačen prethodnih meseci, i ne zadržavaju se dugo u kampovima.
Ostvarili smo jako dobru saradnju sa organima lokalne samouprave, imamo kontinuiranu saradnju sa MUP-om sa kojima smo svakodnevno u komunikaciji, sa Centrom za socijalni rad u Bujanovcu, Dom zdravlja nam je jako bitan faktor u ovom procesu, i moram da napomenem Zavod za javno zdravlje u Vranju, kaže Zoran Dimić, upravnik Prihvatnog centra u Bujanovcu.
U ovom centru nije bilo većih incidenata.
U vreme pandemije korona virusom, u medije je ostala zabeležena priča da su migrant šili zaštitne maske u Bujanovcu. Tada su poručili: Mi smo, pre svega, ljudi i nudimo svaku vrstu pomoći.
