Србија је повећала извоз брашна у Европску унију, при чему су отворена два нова тржишта за наше млинаре.
„Нова економска година почела је добро за млинарску индустрију пошто је брашна током јула и августа продато 33.000 тона у извоз; што је за 30 одсто изнад просечних ино резултата ранијих година“, рекао је за националне медије директор Удружења млинарске, пекарске и тестеничарске индустрије Србије Житоунија Здравко Шајатовић.
„Оно што је још значајно рећи када је овогодишњи извоз у питању, јесте да домаћи извозници имају два нова тржишта – Мађарску и Словенију, па би било добро да се то инотрговање настави и у наредном периоду“, додао је.
Шајатовић каже да брашна имамо колико хоћемо, јер имамо пшенице довољно да покријемо домаће потребе и још да продамо другима.
„Зато нам требају нови потрошачи. Мада је необично што су Мађари од нас купили брашно – 1.176 тона, пошто су велики произвођачи пшенице, али у сваком случају дошли су на овдашње тржиште и било би идеално да остану и трговање са Мађарском се настави и у наредним периоду. Словенцима смо продали 725 тона“, навео је он.
Он је напоменуо да су наши традиционални купци БиХ, Црна Гора и Северна Македонија, где продамо око 90 одсто вишка брашна.
„Њима највише продајемо брашна јер трошкови транспорта нису скупи пошто смо близу једни других, али земљама изван нашег окружење трговање брашном може да буде велики издатак због превоза. Зато је за нас најбоље да што више намирница продамо државама које се налазе у нашој непосредној близини, па су Мађарска и Словенија идеални као нови увозници домаћег брашна“, истакао је Шајатовић.
По његовим речима, извоз брашна за домаћу млинарску индустрију није само важан да би се ослободили тржишних вишкова, већ је битан и због цене коштања намирнице.
Мада је економска година добро почела, Шајатовић каже да је рано говорити да ли ћемо успети да достигнемо рекордни извозни резултат од пре три године, када смо на инотржиште продали 252.000 тона брашна.
„Прошле економске године продали смо 140.000 тона брашна“, навео је Шајатовић.