У структури биљне производње највише је заступљена ратарска производња, која чини више од половине вредности пољопривредне производње (просечно 67 % у периоду 2008–2012. године).
Кретања на тржишту пољопривредних производа утицала су да се сетвена структура у последњих неколико година значајно измени. Површине под житима остале су релативно константне, али је у оквиру њих дошло до редистрибуције у правцу раста удела кукуруза на рачун смањења површина под пшеницом у укупно засејаним површинама. Овом мером се постиже унапређење и модернизовање ратарске производње.
Према попису пољопривреде из 2023. године под пшеницом је на територији Општине Бујановац било 2 509 хектара, под кукурузом 1877 хектара. Знатно мање површине су под јечмом, овасом и ражи (јечам 280 хектара, овац 143 хектара и раж 61 хектара).
Пшеница је најзначајнији ратарски усев јер се користи и у млинасртву и у прехрамбеној и фармацеутској индустрији, а пшенични хлеб је основна храна за око 70% људске популације. Са друге стране кукуруз има разноврсну употребу, али и обим производње јер постоји велики број сорти ове културе како домаћих тако и хибридних које имају широк спектар примене у индустрији.
Момир Стојановић из села Лопардинце надомак Бујановца пољопривредом се бави три деценије, а последњу деценију интензивније јер је престао да ради. Повећао је и површине под засадима, као и сточни фонд.
Укупно обрађује 8 хекатара земље и каже да се бави скоро свим гранама пољопривреде, нешто за продају, а нешто за потребе своје породице.
-Имам хектар под детелином, око хектар ипо пашњака, ми то зовемо ливаде као и овас који балирам за стоку. Негде око хиљаду ипо бала спремим за стоку коју имам. Имам и кукуруз и ту шуму такође користим за стоку. Ја пошто годинама радим овај посао, знам отприлике колико ми је потребно и толико и производим, каже Момир Стојановић.
Момир истиче да има сву потребну механизацију за обраду земљишта има, као и да има и објекте у којима складишти све после сетве. Са друге стране, каже да ово и није најисплативији посао, јер је човек некада у рукама временских прилика које могу да утичу на род у потпуности.
-Спремам мање хране за стоку него сточари који стоку чувају у шталама. Ја их поподне водим на пашу, оне су слободне и због тога обрађујем и хектар ипо пашњака јер оне ту пасу скоро свакодневно. Велики проблем у летњим месецима је суша која може да направи велики проблем у овим летњим месецима када су високе температуре, додаје Стојановић.
Момир каже да има помоћ породице, првемствено супруге, а онда и деце. Двоје деце је тренутно на студијама у Нишу, а једна ћерка је удата, али каже да они увек када могу и када су слободни дођу да му помогну и да му та помоћ и те како значи.
Додаје да о проширивању производње не размишља јер је већ у годинама, а деца се школују и не планирају да се врате пољопривреди.
-Трудимо се да одржавамо ово што већ имамо, и ратарску производњу и сточарску као и баште које садимо, закључује Момир.
