Џамије и текије

У Бујановцу су 1884. године изграђене једна нова џамија и текија. Џамија је изграђена у центру Бујановца, а изградио је Заим Ага, отац Ремзије ханум, досељеник из Врања који је био веома богат. Поуздано се не зна кад је срушена бујановачка џамија. Има маштовитих прича. Док су остаци рушевина од камења и други материјали дуго стајали на том месту све до шездесетих година прошлог века.Заим Ага је имао чифлуке у Левосоју и Радовници , плодне њиве у Света Петки и два хана у Бујановцу .

Прва џамија у махали Текија спомиње се да је изграђена 1620. а име је добила по дервишкој текији која се налазила у близини џамије. Срушена је за вријеме рата у Босни и Херцеговини 25. марта 1993. у 22:55, а њен материјал одвезен је у непознатом правцу.[2]. На мјесту порушене џамије, изграђен је нови објект с већим хоризонталним и вертикалним габаритима и новим архитектонским рјешењем.[3] У складу са Законом о проведби одлука, Комисија за очување националних споменика, прогласила је турбе Шејх-Гаибије и харем Текијске џамије за национални споменик Босне и Херцеговине [3]

Фотп: РТБ Бујановац

Текија је била велика једноспратна зграда. Њено двориште је било ограђено зидом. У дворишту је била башта са миришљавим цвећем. Унутар дворишта постојала је и једна помоћна зграда. У њој су становале госпођа Елифа и Ремзија Авдалијевић – Дајча.

Текија је имала један велики дугачак хол. Са десне стране хола налазила се просторија где су били сахрањени дервишки великодостојници, шехови.

О одржавању се бринуо дервиш Yмер. Он је био и последњи дервиш Бујановачке текије. Текија је срушена после Другог светског рата.

Најпознатије текије на југословенским просторима биле су у Скопљу, Тетову (Харабати Бабина текија), Хаџи-Синанова у Сарајеву и текија на врелу реке Буне код Мостара. [2] Прву текију у Босни и Херцеговини је, према наводима историчара културе Алије Бејтића, 1462. године подигао Гази Иса-бег у Сарајеву на данашњој Бембаши, и била је изграђена од ћерпича и дрвета. У путописима Евлије Челебије из средине 17. века се наводи да је у овом граду било четрдесет и седам места где се састају дервиши.[1] Исламска заједница у БиХ је 1952. године забранила рад свих текија у БиХ[3], да би либерализацијом слободе вероисповети у Југославији крајем 1980-их година рад неких дервишких редова био обновљен или ново отпочен.[4]

Извор: wikipedia

Пројекат је  суфинансиран  из буџета Општине Бујановац за 2022. годину

Од Дамастиона до Бујановца