Сазнања, процене, ставови дефектолога школе Вуле Антић о резултатима које глуви и наглуви могу постићи у области културног стваралаштва и школовања

ШОСО “Вуле Антић“

Глувоћа представља здравствени поремећај који се огледа у делимичној или потпуној немогућности слушног система да преноси садржаје. У односу на степен оштећења слухаговоримо о глувим и наглувим особама. Степен оштећења слуха је различит код различитих особа и има различит утицај на њихов живот. Глувоћа и глуви су кроз векове скретали пажњу на себе и били предмет интересовања многих учених људи који су у границама својих и могућности друштва у коме су живели, настојали да им помогну и учине корисним члановима друштва. Та интересовања су се кретала од покушаја да се глувима врати слух, до покушаја проналажења најоптималније методе која би им помогла да науче говор. Зато је и читава историја васпитања и образовања глувих проткана тежњом и борбом да се глува лица у погледу васпитања и образовања изједначе сачујућом популацијом.

Процена слуха и откривање оштећења је од велике важности за даљи развој детета, за процену се користе различити тестови који се деле на скрининг и дијагностичке тестове, каже  Милена Вељковић, мастер дефектолог у ШОСО “ Вуле Антић.

Из самих назива знамо да скрининг тестови откривају да ли постоји проблем, док дијагностички тестови откривају о каквом проблему је реч. Аудиторна функција може да се мери субјективно (особа даје одговоре) или објективно (особа мирује док тестер мери физиолошке одговоре на аудиторне стимулусе). Деца која имају оштећење слуха (глува и наглува деца), у односу на децу уредног (типичног) развоја, имају потешкоће у пажњи, понашању, у говору као и у другим важним аспектима развоја. Када глува и наглува деца касне у језичком развоју може доћи до нижег нивоа социјалних вештина као и мањка самопоуздања. То може довести до негативних последица у развоју личности и негативно се одразити на квалитет интерперсоналних односа између детета и особа из уже или шире околине. Специфичан проблем у рехабилитацији и социјализацији глувих и наглувих особа узима однос родитељ-глуво дете. Сам инвалидитет постаје доминантан на

формирање личности детета, а од самих родитеља и најближе средине која га окружује зависи каква ће се личност формирати. Само језгро заједнице глувих чине глува и наглува лица која имају заједничке вредности, језик и искуства. Глуви и наглуви су, као мањина, образовали посебну културу. Они имају свој језик –знаковни језик, КУД, позоришта, ТВ емисије као и свој дан- Међународни дан глувих.

Као специфични индикатор шкослког постигнућа у групи је присуство организација глувих и наглувих ученика. Ове организације су изузетно важне за породице глувих и наглувих. Оне пружају могућност упознавања са другим породицама и да размене искуства и што је још битније да разбију предрасуде.

Укљученост породице у школске активности као на пример у рад на домаћим задацима и сарадња са наставницима издваја се као значајни чинилац школског успеха. Родитељима се на овај начин омогућава развијање и унапређивање компетенција за комуникацију што доприноси развоју личности детета како на когнитивном, тако и на емоционалном и социјалном пољу. Како би дошло до успеха код глуве и наглуве деце мора да постоји јасна слика постојећег стања и јасно поставњени циљеви и стратегије. Унапређивање образовних могућности глувих и наглувих ученика и стварање подстицајних услова за што боље остваривање школског постигнућа један је од главних задатака савремене школе, потенцира Вељковићева. Како би школа имала што већи утицај на младе мора да гарантује безбедност и да уважава индивидуалне потенцијале ученика уз ефикасно планиране садржаје и активности. Такође, потребан је компетентан наставни кадар који поседује позитивне педагошке вештине. Школа има посебну улогу у развоју и понашању глуве и наглуве деце, јер се у њој остварује значајан део социјалних интеракција између вршњака, деце и одраслих (наставника дефектолога, педагога, психолога и других) које се битно разликују од интеракција које дете остварује у оквиру уже и шире околине.

Вељковићева истиче да постоји низ фактора који негативно утичу на школско постигнуће глувих и наглувих ученика као што је низак социоекономски статус, већи степен оштећења слуха, као и присуство когнитивних сметњи или поремећај понашања. Поред личних и породичних фактора, школа и организација васпитно образовног рада, посебне услуге подршке у образовању могу утицати на успех ученика. Школски фактори су: време посвећено планирању наставног садржаја, став наставника према инклузији, наставникова подршка вршњачкој сарадњи али и сарадњи са родитељима ученика. Остваривање успеха у школи зависи од великог броја чинилаца. Са једне стране то су интелектуалне способности детета док је са друге стране свакодневни живот са породицом и утицај породице и културе којој оно припада. Школа стално унапређује и проналази нове и ефикасније облике сарадње са родитељима па се на тај начин родитељима пружа већа подршка и повећава се њихово ангажовање. Учествовање родитеља је могуће подстицати кроз двосмерну комуникацију где школа слуша предлоге родитеља.

Глува и наглува лица морамо посматрати интегрално у целини, да уважавамо и поштујемо њихове био-психо-социјалне особине и да на основу тога истражујемо облике њихове интеграције-социјализације. Позитиван исход образовања, целокупан развој (когнитивни, социјални и емоционални) детета важан је и довољан разлог за осавремењивање начина организације педагошког рада у школама које имају глуви и наглуви ученици као и комуникацију родитеља и наставника дефектолога и освешћивања њихових улога у самом процесу.

Ми чујемо срцем