Производња воћа је веома важна грана пољопривреде у Србији јер чини око 11% вредности пољопривредне производње у Србији. У задњих неколико година на подручју општине Бујановац долази до значајног повећања заинтересованости пољопривредних произвођача за подизањем вишегодишњих засада воћа (првеенствено засада јабуке, вишње и шљиве) из разлога отварања источног тржишта, тако да поменуте воћарске поизводње уз изградњу објеката за смештај и чување (хладњача) могу дати значајан допринос развоју општине.
Просечна површина засада воћа по газдинству је око 3%. Сасвим мало засада су интензивни засади у којима се примењују адекватне агротехничке мере.
Ђорђе Милановић из села Лопардинце надомак Бујановца има укупно шест воћњака лешника, шљиве, брескве и крушке са преко хиљаду стабала. Старост воћњака је различита, а најстарији је свега седам година. Ђорђе је велики напор уложио и ту систем наводњавања с обзиром да се воћњаци налазе мало даље па је требало спровести цеви до самих њива. Наводњава системом “кап по кап” за који каже да је најбољи за велике засаде. Шест воћњака и велики број стабла захтева и одговарајућу механизацију као што су трактор, прскалица, приколице, али и косилице.
Први воћњак је настао када је извадио и раскрчио стари виноград и засадио шљиву. Видео да је принос добар, да је шљива исплатива и одлучио да у близини куће засади још пет воћњака са различитим врстама и сортама воћа. Приноси које обере иду у казан односно у прозводњу ракије за коју је како каже набавио и већи казан за печење као и осталу потребну опрему.
Првенствено пече ракију од шљиве које процентуално има највише у засаду, али производи и ракију од кајсије и крушке виљамовке. Ђорђе истиче да је и у воћарству улагање велико и да воћњаци захтевају и обилажење и рад, као и знање и умеће. Он своје засаде прска два до три пута годишње, фрезира против траве како би воћњак био уредан и лакши за касније брање или сакупљање воћа.
С обзиром да се од воћа прави ракија, воће се скупља ручно и касније се то муља па иде у казан и тако почиње производња ракије. Наш саговорник истиче да има помоћ породице и пријатеља када је сакупљање воћа у питању и да се посао брзо заврши када је више људи ту.
Милановић се одлучио за производњу ракије од воћа које је засадио јер је то исплативије и лакше јер сам организује сав процес посла. Код откупа воћа цена је та која се мења из године у годину, а постоје и захтеви откупљивача када је у питању квалитет воћа што може негативно да се одрази на произвођача јер може добити мање новца, а део воћа мора касније да продаје на другом месту. Због тога се наш саговорник одлучио да се окрене производњи ракије. Ракију продаје комшијама, пријатељима, али каже и за сопствене потребе јер има три сина који већ имају своје породице.
Засад лешника који има је како каже за његову породицу и снаје које од тога праве колаче и друга јела и њих не продаје.
Бављење воћарством је добар посао. Милановић је кренуо да се бави тиме из хобија, а касније је то проширио јер је увидео да тај посао може бити и исплатив. Захтева пуно рада и труда, али и знања као и одговарајућу механизацију, али када се нешто воли онда и није толико тешко, закључује наш саговорник.
