Tржиште некретнина забележило је пад од 13 одсто у другом кварталу. Стамбени кредити су све скупљи, а власници станова превише цене своје некретнине, па су потребне корекције.
Ове године је, притом, издато знатно мање дозвола за изградњу и то ће на понуду утицати за годину, две.
Тржиште некретнина мирује јер су, по свему судећи, и продавци и купци на летњој паузи. Што се цена тиче – и даље се држе.
„Продавци овог момента имају филозофију да своје некретнине цене отприлике 10 одсто испод вредности новоградње, по систему мени толико треба. Ако купиш стан у староградњи, онда ти треба 20-30 одсто за опремање, односно за реновирање и добијеш отприлике скупљи стан него да се купи у новoградњи. Оно што се дешава, они који су продали стан, сада траже стан и рокови их притискају“, каже агент за некретнине Милан Нешковић.
Док не стигну подаци за трећи квартал, а већ је извесно да ће бити лошији него у претходном, статистика Републичког геодетског завода показује да је вредност тржишта некретнина у другом кварталу ове године износила 1,7 милијарди евра, што је пад од 13 одсто у односу на исти период прошле године.
У Новом Саду је склопљено чак 38,8 одсто уговора мање, док је у Београду забележен пад од 20 одсто.
„Ми сада у Београду имамо и екстралуксузне станове, чија цена по квадрату иде од 6.000 до 10.000 евра. И увек се нађу купци, али кажем, то није цео Београд“, истиче агенткиња за некретнине Каћа Лазаревић.
Ове године издато је знатно мање дозвола за изградњу и то ће на понуду утицати за годину, две. Мања понуда по правилу утиче на раст цена, а с друге стране, кад су цене високе, мање је купаца који могу да обезбеде потребна средства.
Када је реч о киријама, оне су пале после драматичног скока због доласка Руса и Украјинаца, али се нису вратиле на претходни ниво.