Просечна плата која је пре пет година била око 50.000 динара, сада је прешла 85.000. Ако томе додамо већу флуктуацију запослених, а то су све додатни Најновији подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да је у Србији у другом кварталу ове године било 2.876.600 запослених и 306.000 незапослених особа. Према Анкети о радној снази РЗС-а, стопа незапослености износила је 9,6 одсто, што је 0,7 процентних поена више него у истом периоду прошле године, док је стопа запослености била 50,4 одсто, што је повећање од 0,5 процента.
Без обзира на велики број незапослених лица у Србији, као и у већем делу Европе, на тржишту рада влада дефицит радне снаге.
На дневном реду је и предлог да се за министра привреде изабере Слободан Цветковић из СПС-а, након што је у јулу са тог места смењен некадашњи кадар Јединствене Србије Раде Баста.
Посланици ће размотрити и измене Закона о пензијском и инвалидском осигурању и предлог закона о управљању привредним друштвима која су у власништву Републике Србије.
Бројне су привредне гране у којима се јавља мањак радника, а посебно квалификоване радне снаге. Послодавци истичу да је дефицит значајно погодио грађевинарство, где недостају радници у грађевини, занатлије свих врста, а у неким деловима и грађевински инжењери.
Када је реч о најтраженијим занимањима, из Националне службе за запошљавање наводе да је већ годинама највећа тражња за информатичарима, пре свега програмерима, затим инжењерима из области грађевине, машинства, електронике, електротехнике, али и за фармацеутима, економистима, лекарима са специјализацијама, професорима енглеског, немачког језика, математике, физике…
Већ дуже време тешко је пронаћи месаре, пекаре и слична занимања која су потребна и занатским радњама, али и великим трговинским ланцима. Недостаје значајан број возача, што се види и у путничком саобраћају, где је ангажован знатан број старијих особа, а повремено и страни држављани.
Запослене тешко проналазе сви који раде у сектору угоститељства и хотелијерства, без обзира на то да ли је реч о куварима, конобарима, помоћном особљу, собарицама. Ови сектори су у посебно тешкој ситуацији, јер су дуго били на удару пандемије и затварања, због чега су постојећи кадрови напустили своје послове, а често и целу индустрију.
Уочљив је и недостатак различитих ИТ кадрова, посебно у предузећима који не припадају самој ИТ индустрији. Наиме, ови стручњаци су потребни и свим другим предузећима која имају своја технолошка одељења, или банкама које имају сложене рачунарске системе, а нису конкуренти стартапима и ИТ компанијама.
Налази истраживања студије Ваутер Цвизен (Њоутер Зњyсен) указују на потребу да се повећа колективно уговарање и побољшају плате и услови рада, као и вештине радника, ако Европа жели да стави тачку на недостатак радне снаге.
Послодавци, посебно у појединим секторима, кажу да не могу радницима да дају плате какве су у неким другим земљама, како због кризе тако и због великих намета који се плаћају чак и на минималац.
“Са једне стране имамо раст зараде која је, ако гледамо минималну зараду у претходних пет година, порасла са 26.000 на више од 40.000 динара. трошкови за послодавца, и све додатне мере како би се радници задржали на радном месту, јасно је да су трошкови радне снаге неупоредиво већи него што су били пре годину, две или пет”, истичу из Уније послодаваца Србије.