U protekloj deceniji migraciono razvojni neksus, odnosno shvatanje da međunarodna migracija doprinosi razvoju samih migranata – njihovog znanja i veština, razvoju zajednica u koje odlaze ali i razvoju domaćinstava i zajednica koje napuštaju, postaje široko zastupljeno međukreatorima politika.
U pripručniku koji je izradio IOM (The International Organization for Migration) “migranti su prepoznati kao važni agenti promene, odnosno razvojni potencijal društva. Međutim, projekti koji se sprovode globalno su pokazali da su lokalni akteri ti koji imaju ključnu ulogu u pogledu smanjenja rizika socijalne isključenosti pripadnika osetljivih grupa.
Uticaj i posledice migracija se prvo osećaju na lokalnom nivou, bilo da se radi o integraciji, uslovima na tržistu rada ili stvaranju mogućnosti za poslovanje migranata. Svi migranti, bez obzira da li je reč o povratnicima, potencijalnim migrantima ili licima koja su dobila utočište zavise od lokalnih politika i usluga na lokalu – od nivoa socijalne zaštite do stambenog zbrinjavanja.”
Karakteristike migracionih trendova u Srbiji
Imajući u vidu turbulentna politička i socio-ekonomska dešavanja u poslednjih dvadeset godina, osnovne karakteristike Srbije u pogledu migracija su da se radi o izrazito emigracionom području sa velikom dijasporom i značajnim iskustvom zbrinjavanja raznih kategorija prisilnih migranata – izbeglica iz Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske, interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, i u poslednjih nekoliko godina povećanog broja tražilaca azila, koji je u 2015. godini rezultirao masivnim prilivom i migracionom krizom na celom evropskom kontinentu. Kada se razmotre i unutrašnje migracije iz gradova u unutrašnjosti ka Beogradu ili iz ruralnih u urbane sredine, što ima za posledicu depopulaciju određenih regiona u Srbiji, zaključak je da su migracije jedan od najvažnijih izazova u zemlji. Ovakva migraciona slika stvara pritisak na institucije koje se bave upravljanjem migracijama, kako u organizacionom tako i u finansijskom pogledu i zahteva koordinisan pristup i kontinuiranu saradnju svih relevantnih organa na državnom i lokalnom nivou.
Nadležne institucije na lokalnom nivou – lokalni saveti za migracije
Lokalna samouprava obezbeđuje opšti okvir, lokalnu pravnu regulativu i uslove za realizaciju podrške izbeglim, interno raseljenim licima i povratnicima po Sporazumu o readmisiji u lokalnoj zajednici. Od 2012.godine 157 jedinica lokalne samouprave je formiralo lokalni savet za migracije kao glavno telo na lokalu koje se bavi poslovima upravljanja migracijama.
“Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva. Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili drugih okolnosti. Neće se praviti nikakva razlika na osnovu političkog, pravnog ili međunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada.“
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, članovi 1 i 2
Svake godine stotine hiljada migranata dolazi u Evropu, od kojih mnogi prođu kroz Republiku Srbiju. Na teritoriji Srbije najčešće se zadržavaju kraće od godinu dana, a manji broj odlučuje da tu i ostane. Dobro organizovane i koordinisane usluge i mere socijalne zaštite koje se pružaju u lokalnoj zajednici u kojoj se nalaze migranti jesu preduslov za unapređenje socijalne zaštite migranata i za njihovu socijalnu uključenost.
Države sveta, uključujući Srbiju, potvrdile su svoju privrženost jednakoj socijalnoj zaštiti usvajanjem Globalnog kompakta o sigurnim, uređenim i regularnim migracijama. Tim dokumentom, usvojenim 2018. godine, države su istakle opredeljenje da uspostave i održe nacionalne sisteme na bazi nediskriminacije, uključujući osnovnu socijalnu zaštitu za državljane i migrante, u skladu s Preporukom 202 Međunarodne organizacije rada.
Kako je objašnjeno u publikaciji “Pravo migranata na socijalnu zaštitu” autorke Slavice Milojević u Republici Srbiji, kako je definisano Zakonom o socijalnoj zaštiti, korisnici socijalne zaštite su državljani Republike Srbije i strani državljani – uključujući tražioce azila i strance koji nezakonito borave na teritoriji Srbije, kao i lica bez državljanstva. Republika Srbija je definisala poseban normativni okvir kojim se dodatno uređuju posebna prava iz oblasti socijalne zaštite za izbeglice, tražioce azila, migrante, povratnike po Sporazumu o readmisiji s Evropskom unijom,interno raseljene osobe, osobe koje su preživele trgovinu ljudima i slično.
Zakon o upravljanju migracijama i Uredba o merilima za utvrđivanje prioriteta za smeštaj lica kojima je priznato pravo na utočište ili dodeljena supsidijarna zaštita i uslovima korišćenja stambenog prostora za privremeni smeštaj predviđaju, pored ostalog, da se licima kojima je priznato pravo na utočište ili dodeljena supsidijarna zaštita u Republici Srbiji obezbeđuje stambeni prostor za privremeni smeštaj, na osnovu rešenja Komesarijata. Smeštaj se obezbeđuje najduže za period od jedne godine od dana konačnosti rešenja o priznanju prava na utočište ili dodeli supsidijarne zaštite”.
Izazova u ovoj oblasti je mnogo. I ne samo za Srbiju, već i za mnogo razvijenije zemlje Evrope i sveta. Period koji je pred nama doneće odgovore na brojna pitanja i dileme – kako migranata, tako i onih koji im pružaju gostoprimstvo.
