Да од младих можемо нешто да научимо сведочи племенит гест шеснаестогодишњег Оливера Стојановића из Владичиног Хана, ученика Гимназије ‘’Бора Станковић’’ у Врању. Он је пронашао новчаник са документима и парама у градском аутобусу. Није се двоумио ни секунде и одмах се дао у потрагу за власником.
Дечак је најпре пронашао власника, позвао га и вратио му новчаник у којем је било 22.000 динара као и сва лична документа. Како каже овај тинејџер, не сматра да је учинио велики гест, сматра да би свако на његовом место требало исто да поступи.
-Како тог дана нисам имао први час, пошао сам нешто касније аутобусом из Хана за Врање. Аутобус је био релативно пун, сео сам на седиште у последњем реду. Убрзо су на станици код села Мазараћ ушла три мушкарца која су села поред мене. На улазу у Врање они су сишли, а ја сам нешто пре изласка из аутобуса приметио новчаник на једном седишту, узео сам га и однео са собом у школу, објашњава шеснаестогодишњак.
Оливер је одмах позвао свог оца који је полицијски службеник, а који му је помогао да пронађе власника новчаника како би му вратио његов изгубљени новац и лична документа.
-Ја не могу да опишем осмех на лицу тог човека када ме је видео. Слободно могу рећи да је имао најискренији осмех који сам ја видео, погледао ме право у очи, пружио руку и рекао: „Свака ти част што си тако диван и поштен младић“.
Оливер је узоран и одличан ђак и спортиста о коме његова разредна и професорка математике у Гимназији Весна Ђорђевић има само речи хвале.
-Ја бих Оливера похвалила као ученика који је веома друштвен, одличан ђак и овај његов гест заиста заслужује сваку похвалу. Као разредни старешина одељења ученика са посебним способностима за информатику, могу да кажем да је јако битна васпитна улога у данашње време. На редовним часовима негујемо пријатељство, поштовање и у нашем одељењу влада заједништво, хуманост, једна етичка карактеристика која је неопходна у данашње време, речи су професорке Ђорђевић.
Првенствено је искреност и доброта једино што знамо, не знамо за мржњу, нисмо покварени, каже Оливер Стојановић.
Он је племенит и скроман момак, каже да ће му осмех власника новчаника увек остати у памћењу. Због своје скромности није свестан колико је хуману и велику ствар учинио. Једно је сигурно, и млади и старији би требало да се угледају на овог младића и да следе његов пример.