Foto:MUP Srbije
Krijumčarenje migranata je ozbiljno krivično delo u Srbiji, a pravosudni sistem je postavio jasne zakonske okvire i propise za borbu protiv ovog problema. Ovaj opasni prekršaj reguliše Krivični zakonik Republike Srbije i nekoliko drugih zakona koji su usklađeni sa međunarodnim standardima, od kojih izdvajamo Zakon o zaštiti državne granice I Zakon o strancima.
Posebno se u sudskoj praksi ističe Član 350 KZ koji definiše krijumčarenje ljudi, što uključuje prevođenje, skrivanje ili omogućavanje nezakonitog prelaska državne granice za migrante. Za ovo krivično delo propisane su kazne od 1 do 12 godina zatvora, u zavisnosti od težine dela. Pojačane kazne predviđene su za organizovane grupe ili kada krijumčarenje ugrožava živote migranata ili uključuje nasilje.
Zakon o zaštiti državne granice predviđa mehanizme kontrole i nadzora granica, u saradnji sa policijskim snagama i vojnim jedinicama, kako bi se sprečilo ilegalno prelaženje granice i krijumčarenje.
Zakon o strancima predviđa postupke za ulazak, boravak i deportaciju stranih državljana, ali takođe reguliše postupanje sa migrantima i izbeglicama. U slučaju krijumčarenja, zakon dozvoljava hitno procesuiranje lica koja su uhvaćena u ovim ilegalnim aktivnostima.
Međunarodna saradnja
Srbija je članica Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Protokola protiv krijumčarenja migranata, što zahteva međunarodnu saradnju sa drugim zemljama u borbi protiv krijumčarenja ljudi. Srbija redovno sarađuje sa Frontexom (Evropska agencija za granice) i državama u regionu.
O izazovima pravosudnog sistema u borbi protiv krijumčarenja migranata razgovaramo sa glavnom tužiteljkom Višeg javnog tužilaštva u Vranju Danijelom Trajković I Bobanom Nakićem, osnovnim javnim tužiocem iz Bujanovca.
Slučajevi krijumčarenja migranata se često procesuiraju hitno, posebno ako su počinioci uhvaćeni na delu. Suđenja su često medijski propraćena, kako bi se povećala svest o problemu i dala podrška institucijama. Osim zatvorskih kazni, pravosudni sistem koristi i finansijske kazne i oduzimanje imovine (uključujući vozila, nekretnine i druge resurse korišćene u krijumčarenju). Cilj je da se kriminalnim organizacijama što više oteža delovanje. U nekim slučajevima migranti koji svedoče protiv krijumčara dobijaju posebnu zaštitu, jer se smatraju žrtvama trgovine ljudima, kaže glavna tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Vranju Danijela Trajković.
Iako Srbija ima pravni okvir i pravosudni sistem koji se bori protiv krijumčarenja migranata, i dalje postoje izazovi kao što su: Kompleksnost kriminalnih mreža koje deluju preko nekoliko zemalja. Potreba za jačom koordinacijom između različitih agencija (policija, sudovi, granične službe). Pritisak migracionih ruta, koje koriste Srbiju kao tranzitnu zemlju ka EU.
Na jugu Srbije, posebno u oblasti Vranja, krijumčarenje migranata je postalo ozbiljan problem u poslednjih nekoliko godina. Pravosudni sistem se intenzivno bavi ovim pitanjem, a brojni slučajevi dolaze pred sudove. Konkretno, Više javno tužilaštvo u Vranju i policija često sprovode zajedničke akcije koje rezultiraju hapšenjima lica umešanih u krijumčarenje migranata, navodi tužiteljka I dodaje:
Jedan od recentnih slučajeva uključuje hapšenje kriminalne grupe u Vranju u avgustu 2023. godine, koja je za novčanu naknadu organizovala tranzit više od 50 migranata kroz Srbiju ka granicama sa Hrvatskom i Mađarskom. Članovi ove grupe su za krijumčarenje naplaćivali između 200 i 600 evra po grupi migranata. Policijska akcija, uz pomoć Žandarmerije i granične policije, rezultirala je hapšenjem pet osoba koje su osumnjičene za nezakonit prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.
Drugi značajan slučaj dogodio se u septembru 2024. godine, kada su dvojica muškaraca iz okoline Preševa uhapšena zbog organizovanja krijumčarenja sedmoro migranata. Tokom policijske potere u selu Korbevac, jedan osumnjičeni je pokušao da izbegne hapšenje opasnim manevrom vozila, što je dovelo do nesreće u kojoj je jedan migrant nastradao. Ovaj slučaj se sada nalazi pred Višim tužilaštvom u Vranju
Ovi primeri ukazuju da pravosudni sistem na jugu Srbije aktivno sprovodi mere protiv krijumčara migranata, a optužnice često uključuju ozbiljne optužbe poput nedozvoljenog prelaza granice, krijumčarenja ljudi, pa čak i opstrukcije rada policije, kaže Trajkovićeva.
U pravosudnom sistemu Srbije, Osnovni i Viši sud igraju različite, ali međusobno povezane uloge, posebno u slučajevima poput krijumčarenja migranata.
Uloga tužilaštva u Srbiji, posebno u slučajevima poput krijumčarenja migranata, je centralna u vođenju krivičnih postupaka. Tužilaštvo ima zadatak da vodi istrage, podiže optužnice, predstavlja optužbu pred sudom i osigurava da se pravda sprovede u skladu sa zakonom.
Tužilaštvo, često u saradnji sa policijom i drugim bezbednosnim službama, pokreće istragu kada postoji sumnja da je izvršeno krivično delo krijumčarenja migranata. Tužilac naređuje sprovođenje određenih radnji, kao što su prikupljanje dokaza, saslušanje osumnjičenih i svedoka, te vrši nadzor nad istragom, objašnjava Danijela Trajković,glavna tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Vranju.
U slučaju iz Vranja, Više javno tužilaštvo je naložilo istragu i zadržavanje osumnjičenih za krijumčarenje migranata koji su uhvaćeni u organizovanom pokušaju tranzita migranata
Nakon sprovedene istrage, ako se utvrdi postojanje dovoljno dokaza, tužilac podiže optužnicu protiv lica osumnjičenih za krivično delo. Optužnica sadrži precizne navode o krivičnom delu, vremenu i mestu izvršenja, kao i ulogu svakog od optuženih.
U slučajevima krijumčarenja migranata, optužnica može uključivati krivična dela kao što su: Nedozvoljeni prelazak granice, krijumčarenje ljudi, organizovanje kriminalne grupe (ako se radi o mreži krijumčara). Tužilac zastupa optužnicu pred Osnovnim ili Višim sudom, u zavisnosti od težine slučaja. On/ona prezentuje dokaze, poziva svedoke, i radi na dokazivanju krivice osumnjičenih. U slučajevima organizovanog krijumčarenja migranata, Više tužilaštvo vodi ove postupke jer se radi o ozbiljnijim krivičnim delima, kaže Boban Nakić iz osnovnoj javnog tužilaštva u Bujanovcu.
Na kraju postupka, tužilaštvo predlaže odgovarajuću kaznu za počinioca, u skladu sa zakonom. Kazne za krijumčarenje migranata variraju od novčanih kazni do višegodišnjih zatvorskih kazni, u zavisnosti od težine krivičnog dela i posledica po migrante.
U slučaju krijumčarenja migranata, koje često uključuje prelazak više granica, tužilaštvo može sarađivati s tužilaštvima iz drugih zemalja i međunarodnim organizacijama kako bi razmenilo informacije i efikasnije procesuiralo organizovane kriminalne grupe, kaže Trajkovićeva.
Tužilaštvo, zajedno sa pravosudnim organima i policijom, igra ključnu ulogu u osiguravanju da krijumčari migranata budu procesuirani i kažnjeni, te da se ovakva dela suzbiju.
Trenutno stanje migracija kroz Srbiju i Balkan je prilično dinamično, posebno na tzv. Balkanskoj ruti, koja je i dalje aktivna uprkos ranijim pokušajima da se zatvori. Broj migranata koji prolaze kroz region ponovo raste, a Srbija je jedan od glavnih tranzitnih puteva prema Evropskoj uniji. Na primer, na granici između Srbije i Bosne i Hercegovine, svakodnevno desetine migranata pokušavaju preći reke poput Drine, često uz pomoć krijumčara. Nedavno se dogodila tragedija kada je deset migranata nastradalo u Drini tokom prelaska u prepunom čamcu
Osim toga, Srbija je u junu 2024. godine potpisala sporazum sa Evropskom unijom o jačanju saradnje u upravljanju granicama, što uključuje prisustvo Frontex-a (Evropske granične i obalske straže). Ovaj sporazum omogućava veću kontrolu na granicama kako bi se smanjila neregularna migracija i suzbilo krijumčarenje ljudi.
Srbija igra ključnu ulogu u upravljanju ovim tokovima migranata, a i dalje postoji značajan pritisak na smeštajne kapacitete u regionu, posebno u blizini granica, objašnjava Nakić.
Kaznena politika
Srpsko pravosuđe primenjuje stroge kaznene mere u borbi protiv krijumčarenja ljudi, u skladu sa zakonodavstvom koje je u velikoj meri usklađeno sa međunarodnim standardima i EU propisima. Kaznene mere se razlikuju u zavisnosti od težine krivičnog dela, uloge počinioca, i posledica za žrtve.
Zatvorske kazne: Za osnovni oblik krijumčarenja ljudi, kazne mogu biti od 3 do 12 godina zatvora. Ako je krijumčarenje izvršeno u okviru organizovane kriminalne grupe, kazna je od 5 do 15 godina. U slučajevima gde krijumčarenje izazove smrt ili ozbiljnu povredu žrtava, počinilac može biti osuđen na minimalno 10 godina zatvora, kaže Danijela Trajković.
Novčane kazne: Pored zatvorskih kazni, moguće je izricanje značajnih novčanih kazni. One se razlikuju zavisno od stepena umešanosti u krivično delo i ulozi počinioca.
Kada je krijumčarenje povezano sa organizovanim kriminalom, sud može doneti odluku o oduzimanju imovine stečene kriminalnim radnjama, kao i dodatne kaznene mere usmerene na suzbijanje mreža kriminalnih grupa. Ako su stranci umešani u krijumčarenje ljudi, mogu biti deportovani i doživotno im može biti zabranjen ulazak u Srbiju.
Srbijanski Krivični zakonik detaljno uređuje ove kazne, a država je pojačala aktivnosti na suzbijanju krijumčarenja ljudi kroz zakonodavne izmene i blisku saradnju sa međunarodnim agencijama poput Frontexa. Ove mere imaju za cilj suzbijanje krijumčarenja ljudi i zaštitu migranata, uz istovremenu borbu protiv organizovanih kriminalnih grupa.
