Бављење пољопривредом је стални контакт са земљом, за шта неки кажу да одмара и релаксира. Општина Бујановац има велики пољопривредни потенцијал због обрадивог земљишта, великог броја ливада и пашњака. Ипак број људи који се баве пољопривредом је у опадању, а они који се баве производе мање количине за себе или за продају на пијаци.
За бављење пољопривредом, поред плодног земљишта, пољопривредних машина, објеката за смештај пољопривредних производа или стоке, неопходна је радна снага која је обучена за рад или која поседује теоријска и практична знања.
Према попису пољопривреде из 2023. године десет пута мање жена су носиоци пољопривредног газдинства, њих 322, док је мушкараца носиоца газдинства 3 435. Оно је чест случај код пољопривредних газдинстава јесте да су она регистрована на једног члана породице, а да остали чланови породице помажу и раде, али да они нису пријављени или запослени на газдинству што говори податак да је према попису из 2023. године само једно лице мушког пола било стално запослено на пољопривредном газдинству. Чланова породице и рођака који обављају пољопривредну активност односно раде на газдинству је било укупно 6 174, од тога 3572 жена и 2602 мушкарца. Подаци говоре да пољопривредна газдинства нису места која запошљавају, већ она на којима чланови породице раде. То доводи до закључка да је пољопривреда секундарни извор прихода, а да се газдинства региструју због остваривања права на субвенције.
Важан сегмент у бављењу пољопривредом је и обученост радне снаге односно њена квалификовност за обављење одређеног посла. Поседовање знања из области којом се бавите директно утиче на квалитет рада, а и на квантитет јер се смањује време утрошено за обављање неких сегмената у производњи. Обученост радне снаге за бављење пољопривредом у општини Бујановац је на ниском нивоу, јер је према попису пољопривреде средњу пољопривредну школу завршило је само 29 управника, а вишу пољопривредну школу или пољопривредни факултет само 32 управника односно власника газдинства. Велики број носиоца газдинстава нема формална знања из пољопривреде јер је завршио неку другу средњу школу или неки други факултет. Чак 1665 носиоца газдинства је завршио неку другу средњу школу, а њих 248 има факултетску диплому или диплому више школе.
Занимљив податак је да 1780 људи има знања која су стечена искључиво праксом, а да опет мали број похађа курсеве из области пољопривреде на којима може да стекне одређена знања, њих 106.
Подаци пописа пољопривреде говоре да је мало образоване радне снаге, оних који су завршили средњу или вишу пољопривредну школу као и пољопривредни факултет. Највећи број пољопривредника знање је стекло кроз праксу односно искуство у раду и нема много стално запослених на газдинствима већ она функционишу у оквиру породице где чланови обављају пољопривредне делатности.
Мањак радне снаге представља велики проблем јер они играју велику улогу у пољопривредној производњи. Пољопривредници са којима смо разговарали у оквиру овог серијала потврђују податке пописа. Углавном се годинама баве пољопривредом па самим тим имају и знања, немају формално образовање из пољопривреде и у рад су укључени чланови породице који нису запослени у газдинству.
Пољопривреда је у неким домаћинствима секундарни извор прихода, јер се производи за своје потребе, а оно што преостане иде на пијац или се продаје познаницима па нема велике масовне производње или откупа пољопривредних производа.
Радна снага је поред плодног земљишта и пољопривредних машина битан фактор у производњи.
