Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 22.oktobra 2024. nakon sastanka sa mađarskim i slovačkim liderima u Komarnu da u Srbiji ove godine ima 80 odsto manje migranata nego prošle godine i dodao da neće prihvatiti da Srbija, poput Albanije, bude teritorija za prihvatanje imigranata.
Vučić je na zajedničkoj konferenciji za štampu, nakon trilateralnog sastanka o ilegalnim migracijama, odgovarajući na pitanje da li je na sastanku razgovarano i o tome da Srbija postane ono što je Albanija za Italiju (izgradnjom privremenih centara za migrante) kazao da Srbija nikada neće biti „hot spot za migranate“.
„Ne bih to prihvatio ni pod kakvim uslovima. Nema o tome nikakve priče. Moji prijatelji niti su to pitali, niti su to tražili, niti bilo ko drugi sme to da me pita, pošto mi ne pada na pamet da o tome uopšte razgovaram“, kazao je on.Vučić je dodao da će nastaviti da obavlja posao „u interesu Evrope, prijatelja i braće u Mađarskoj i Slovačkoj“.
„Radujem se našim bilateralnim susretima uskoro u Beogradu, a i ovaj trilateralni format smatram veoma važnim i dobrim“, kazao je predsednik nakon sastanka sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom i Slovačke Robertom Ficom.
„Nas trojica imamo nešto drugačije viđenje onoga što se zbiva na ratištu u Evropi i u Ukrajini. Nas trojica za razliku od drugih bar smemo da izgovorimo reč ‘mir’ koja je danas veoma nepopularna, jer danas u Evropi i svetu sme da se govori samo o pobedi jedne ili druge strane, a ne o miru“, kazao je on.
Aktuelne vesti
U dve odvojene akcije, početkom oktobra 2024. pirotska policija uhapsila je trojicu muškaraca zbog krijumčarenja ukupno 30 migranata. Oni se sumnjiče da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, saopštio je MUP.
Policija je u saradnji sa Regionalnim centrom granične policije prema Bugarskoj uhapsila 46-godišnjeg S. J. iz Đakovice i 20-godisnjeg V. B. i 26-godišnjeg G. L, državljane Ruske Federacije. U prvoj akciji, policija je kod Pirota u teretnom vozilu “mercedes“ kojim je upravljao V. B. pronašla 22 iregularna migranta. S. J, koji je upravljao “pežoom“ sumnjiči se da je trebalo da obavesti V. B. ukoliko na putu budu policijske patrole – navode iz policije. Kako su saopštili, u drugoj akciji su, takođe kod Pirota, u “folksvagenu“ kojim je upravljao G. L. pronašli osam iregularnih migranata.Osumnjičeni su, uz krivične prijave, privedeni Višem javnom tužilaštvu u Pirotu.
I ovakve vesti su veoma česte u srpskim medijima, ali se čini kao da nedovoljno obraćamo pažnju na njih. Koliko je situacija oko migranata i njihovog krijumčarenja opasna i složena govori podatak da je 15.oktobra predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, pozvala na razmatranje mogućnosti formiranja “centara za povratak“ van EU u pismu liderima Unije o neregularnim migracijama, navodeći sporazum između Italije i Albanije kao mogući model.
Fon der Lajen je takođe pohvalila kontroverzne sporazume EU sa Tunisom i zajednički rad sa libijskim vlastima, koji podrazumeva evropsko finansiranje ovih zemalja da zadrže migrante na njihovim teritorijama, što je naišlo na osudu grupa za ljudska prava.
“Trebalo bi da istražimo moguće načine napredovanja u pogledu ideje o razvoju centara za povratak van EU, posebno s obzirom na novi zakonski predlog o povratku“, napisala je predsednica EK.
Lideri EU trebalo bi o tome da odlučuju na samitu o migracijama, nakon što je komisija saopštila da ce predložiti nove mere, prenosi Gardijan.
Ilegalni migranti koji su stigli u Evropu prošle godine činili su manje od trećine od milion ljudi koji su stigli 2015. godine, ali to dalje utiče na izbore u većini evropskih zemalja i podstiče birače krajnje desnice.
Nemačka, Francuska, Danska, Švedska, Austrija, Italija i Slovenija uvele su granične kontrole kako bi suzbile dolaske ilegalnih migranata. Sporazum Italije sa Albanijom, zemljom kandidatom za članstvo u EU, je da ona bude domaćin migracionim centrima za obradu zahteva muškaraca koji traže azil koji žele da uđu u Uniju. Prvi migranti koji ce biti poslati u Albaniju u okviru kontroverznog sporazuma o migraciji trebalo bi da stignu 16.oktobra 2024. Sporazum Italija-Albanija, za koji udruženja za ljudska prava kažu da je u suprotnosti sa međunarodnim pravom, potpisali su italijanska premijerka Đorđa Meloni i njen albanski kolega Edi Rama u novembru prošle godine.
GDE JE SRBIJA NA TOM PUTU
Kada sve ove informacije uzmemo u obzir, u obavezi smo da vam pojasnimo šta naša država preduzima u borbi za prevenciju i zaštitu od diskriminacije osetljivih grupa, u koju spadaju i migranti.
Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, je usaglašen sistem mera, uslova i instrumenata javne politike koje Republika Srbija treba da sprovede radi sprečavanja odnosno smanjenja svih oblika i posebnih slučajeva diskriminacije, posebno prema određenim licima odnosno osetljivim grupama lica.
U Republici Srbija sprovodi se proces opsežnih društvenih, političkih i ekonomskih reformi. Vremenom je došlo do temeljne reforme srpskog pravnog sistema, usvojeni su brojni materijalni i procesni zakoni, što je značajno uticalo i na današnju međunarodnu poziciju Republike Srbije, koja je u martu 2012. godine postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Ovaj status zahteva dalje usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa standardima ili propisima Evropske unije, kao i njihovo puno sprovođenje. To se odnosi i na oblast sprečavanja i zabrane diskriminacije, u kojoj su izvršene brojne i značajne reforme sa kojima i u narednom periodu treba nastaviti.
Značajan korak u ovoj oblasti učinjen je krajem marta 2009. godine, kada je Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o zabrani diskriminacije. U donošenju ovog zakona, veliki doprinos dao je civilni (nevladin) sektor i pojedinci, koji se bave promocijom, unapređivanjem i zaštitom ljudskih prava. Ovaj krovni ili opšti antidiskriminacijski zakon donet je skoro tri godine posle prvog celovitog antidiskriminacijskog zakona u Srbiji, Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, iz aprila 2006. godine. Kao prvi zakon u regionu koji se bavio isključivo pitanjima sprečavanja diskriminacije i obezbeđivanja ravnopravnosti jedne osetljive društvene grupe, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom predstavlja prvi pionirski korak u borbi protiv diskriminacije i poslužio je kao primer za brojne kasnije usvojene propise.
Iz godišnjih izveštaja nezavisnih organa (Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti), izveštaja organizacija civilnog društva, Evropske komisije i praćenjem medija o slučajevima diskriminacije, može se konstatovati da u Republici Srbiji, u različitim oblastima, diskriminacija postoji.
Radom državnih organa i organizacija civilnog društva kulturu netolerancije sve više zamenjuje kultura tolerancije i uvažavanja, ali kako je diskriminacija i danas prisutna, neophodno je nastaviti napore u pravcu njenog sprečavanja i iskorenjivanja, naročito prema osetljivim društvenim grupama.
Obaveze države u oblasti ljudskih prava se ne iscrpljuju samo prostim donošenjem normativne regulative o zabrani diskriminacije. Obaveze se prostiru i na efektivnu primenu tih odredbi i na obavezu države da zaštiti sve građane od diskriminacije, bez obzira na to ko je čini (privatno ili službeno lice).
Opšta zabrana diskriminacije, utvrđena Protokolom broj 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 2000. godine, polazeći od osnovnog načela da su svi ljudi jednaki pred zakonom te da imaju pravo na jednaku zakonsku zaštitu, utvrđuje da se svako pravo koje zakon predviđa ostvaruje bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao što je pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno ili društveno poreklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status.
U tom kontekstu, postoje najmanje četiri razloga zbog kojih je u ovom momentu, celishodno i opravdano donošenje ove strategije:
(1) obezbeđivanjem načela jednakosti i jednakih prava i zabranom diskriminacije, obezbeđuje se, ne samo zaštita i unapređenje ljudskih prava, već i svih drugih prava koja zakon predviđa;
(2) kršenje ljudskih prava i drugih prava utvrđenih zakonom u značajnom broju slučajeva podrazumeva kršenje načela jednakosti;
(3) kršenju ljudskih prava i drugih prava utvrđenih zakonom naročito često su izložene „osetljive društvene grupe“ odnosno grupa lica ili pojedinci, pripadnici grupe, s obzirom na njihovo lično svojstvo;
(4) proaktivnim pristupom kroz uspešnu borbu protiv diskriminacije obezbediće se poštovanje principa jednakosti i jednakih prava, pa samim tim i sprečiti kršenja ljudskih prava i drugih prava koje zakon predviđa, što posredno dovodi i do njihovog unapređivanja.
