Foto: MUP Srbije
U svetu uvek ima nezadovoljnih ljudi, koji smatraju da bi odlaskom u inostranstvo rešili svoje lične probleme. Slične probleme imaju i građani razvijenih država. Za svaki problem postoji i rešenje, samo ga treba pronaći. Odlazak iz svoje zemlje u inostranstvo, svakako može da stvori dodatne probleme, čak i teško rešive… Stvari su počele dodatno da se komplikuju onda kada se Evropa ponovo suočila na oštar način s pitanjem migranata, koje opterećuje njene unutrašnje odnose u veoma osetljivom pitanju s potencijalno dubokim implikacijama u ključnoj oblasti politike Evropske unije – Šengenskom režimu. Italija je blokirala nemačku inicijativu o regulisanju evropskog odnosa prema izbeglicama i podršku nevladinim organizacijama koje na moru rade na pronalaženju izbeglica. Nemci su još uvek mnogo fleksibiniji od drugih evropskih vlada. Stručnjaci ukazuju da pitanje izbeglica nije samo humanitarno i da Evropa svoje blagostanje, posleratno i sadašnje duguje jeftinoj migrantskoj radnoj snazi i da mora da se odluči: ako zaustavi migrante, zaustaviće istovremeno i svoj privredni rast i svoje ekonomije.
Prvi čovek nemačkog Instituta za razvoj, Marsel Fračer, izjavio je da izbeglice ne treba posmatrati kao finansijski teret. „Izbeglice su investicija, a ne trošenje novca“.
Da biste lakše shvatili ove informacije evo zanimljivih, proverenih podataka: Nemačka je zaista prihvatila neverovatnu količinu ljudi, samo 217 000 prošle, a u prvih osam meseci ove godine lokalnim vlastima podneto je više od 200.000 zahteva za izbeglički status. Ove brojke ne uključuju čak ni više od milion ukrajinskih izbeglica. Lokalne samouprave saopštavaju da su dostigle granicu svojih kapaciteta.
Šta je rešenje – Rešenje bi bili zajednički propisi EU, ali Mađarska i druge centralnoevropske države se tome tvrdoglavo opiru. One tvde da će ovakva politika samo dovesti do toga da će sve više zapadnih zemalja vratiti granične kontrole, kršeći tako dostignuća Šengena. One to još ilustruju primerima korišćenja izbeglica kao političkog argumenta protiv država EU.
U bliskoj prošlosti bilo je tri takva slučaja: Turska je 2020. prestala da čuva granicu sa Grčkom i podstakla desetine hiljada ljudi da je pređu. Erdogan je želeo više novca za produženje sporazuma sa EU o izbeglicama. Maroko je 2021. uradio isto sa granicom sa Maliljom – primoravši Španiju da prizna pravo Maroka na okupiranu Zapadnu Saharu. Evrlopske države su tvrdile da je u jesen 2021. Belorusija poslala desetine hiljada ljudi preko ranije zajednički čuvane granice u Poljsku – verovatno da bi iznudile ukidanje sankcija EU protiv Minska. I sama EU je, pod utiskom dolazaka iz Belorusije, izbeglice proglasila „hibridnom pretnjom“, svojevrsnim “mekim” ratnim oružjem. Svako ko to uradi poziva svoje protivnike da ih koriste u skladu sa tim. EU sada želi da odgovori na takve slučajeve svojom novom „kriznom regulativom“. Koncept je: ako se izbeglice koriste kao oružje protiv Evrope, njihova prava mogu biti ograničena.
*
Mađarska policijaja sve vreme trajanja migrantske krize čvrsto držala svoje granice I nije dozvoljavala migrantima da je pređu, a sve one koje uhvate na putu prema zemljama Evropske unije, vraćali su u Srbiju. To su takozvani pušbekovi koji nama na severu zemlje zadaju problem. Zašto? Zato što se konstantno povećava broj migranata koji čekaju u šumama u okolini Subotice I bezbroj puta pokušavaju da ilegalno pređu srpsko-mađarsku granicu. Izveštaji o nasilju i oružanim sukobima krijumčara migranata postali su učestali u blizini granice između Srbije i Mađarske.Hiljade ljudi u pokretu boravi u toj oblasti, tražeći načine da pređu granicu sa Mađarskom uz pomoć krijumčara. Mađarska antimigrantska vlada postavila je žilet-žicu na granici sa Srbijom kako bi zaustavila priliv i gurnula nazad u Srbiju ljude u pokretu. Srbija je zemlja na takozvanoj „Balkanskoj ruti“. Ljudi u pokretu, bežeći od rata i siromaštva, prolaze kroz nju u pokušaju da se domognu država Evropske unije. Reč je o migrantima koji se nalaze van sistema, pretežno u blizini Železničke stanice u Subotici i u Horgošu. Najčešće su u pitanju samci, ali da među njima ima i maloletnih osoba. Ima ponovo dosta Sirijaca, a najviše Avganistanaca i Pakistanaca. Ima onih koji imaju para pa kupuju hranu sebi, ali ima i onih koji to ne mogu.
Policija u Srbiji, nije bila tako stroga, iako su ih često grupno odvozili u druge prihvatne centre. Balkanska ruta migranata polako menja pravac jer se I oni prilagođavaju uslovima u zemljama kroz koje prolaze. Neke grupe doslovce prepešače Balkan ne bi li se domogli te famozne Evropke unije. Sada su atraktivni prelazi između Bugarske I Srbije kod Pirota, Dimitrovgrada I Bosilegrada. Ovde kod nas, na području Pčinjskog okruga – Besna kobila je vrlo atraktivna za prelazak ilegalnih migranata.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova svake večeri na potezu Pirot- Niš zaustavljali su više od 20 vozila raznih taksi udruženja koji prevoze migrante i svakoga dana se napiše više od 20 krivičnih prijava ljudima koji od bugarske granice sa Srbijom dovoze migrante.
Interventne patrole policije zajedno sa Žandarmerijom svakoga dana patroliraju da bi obezbedili sigurnost građana, kao i radi kontrole dislociranja migranata u prihvatne centre, saopštio je MUP.
U julu prošle godine u okviru MUP-a formirana je i posebna radna grupa sa ciljem rešavanja svih bezbednosnih izazova na srpsko-mađarskoj granici koji su nastali masovnim prilivom ilegalnih migranata i da je pronađeno dosta oružja i municije.
Međutim, svi postaju nervozniji – migranti koji troše veliki novac da bi ilegalno prešli granicu I dospeli do Evropske unije, meštani kojima svakodnevno nepoznati ljudi prilaze kućama, I na kraju krijumčari koji pripadaju kriminalnom miljeu I u svemu vide samo zaradu.
Tako je nedavno došlo do još jednog vatrenog okršaja na Horgošu. Stotine policajaca iz Srbije poslato je 28. oktobra 2023. na sever zemlje, u granično područje sa Mađarskom, gde su priveli nekoliko ljudi nakon što su u pucnjavi dan ranije ubijena tri migranta, a jedan ranjen, saopštila je policija. Izveštaji o nasilju i oružanim sukobima krijumčara migranata postali su učestali u blizini granice između Srbije i Mađarske. Hiljade ljudi u pokretu boravi u toj oblasti, tražeći načine da pređu granicu sa Mađarskom uz pomoć krijumčara.
Akcije policije usmerene su na suzbijanje iregularnih migracija i povećanje stepena bezbednosti u ovom delu zemlje, gde su međusobni sukobi migranata česti, a neretko i uz upotrebu vatrenog oružja, saopštila je policija Srbije tog 28. oktobra. Policija je saopštila i da je privela dvojicu ljudi sa Kosova za koje se sumnja da su krijumčarili migrante i snabdevali ih oružjem. Službenici su pronašli i 54 turska pasoša, dodaje se u saopštenju. Policija je kasno u petak 27.oktobra saopštila da je privela četiri državljana Avganistana i dva turska državljanina osumnjičena za nezakonito posedovanje oružja i eksploziv. Nije saopšteno da li je neko od privedenih optužen za pucnjavu koja se dogodila ranije u petak. Sumnja se da se sukob dogodio u napuštenim poljoprivrednim skladištima u blizini sela Horgoš na samoj granici sa Mađarskom.Nacionalnost tri žrtve i povređenog, kao i drugi detalji, nisu poznati.
Iz nevladinog Centra za pomoć migrantima i tražiocima azila kažu da je, prema njihovim saznanjima, reč o ljudima koji su učestvovali u krijumčarskim sukobima.
Posle te noći ništa više nije isto u Srbiji u pogledu kretanja migranata…
Policijska uprava u Vranju saopštila je da, do skoro, nije izvršen nijedan oružani napad u kojima su učestvovali migranti, niti je bilo narušavanja javnog reda i mira u većem obimu u kojima su učestovali migrant na našem području. Međutim, taj podatak se promenio 18. septembra, 2024.
Više javno tužilaštvo u Vranju naložilo je 16. septembra zadržavanje i podnošenje krivičnih prijava protiv B.M. (43) i I.B. (44), obojice iz okoline Preševa, zbog nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi, a protiv B.M. i zbog sprečavanja službenog lica u vršenju dužnosti, saopšteno je iz VJT.
Osumnjičeni su tog dana obavljali nedozvoljeni tranzit sedmoro nelegalnih migranata na delu puta Kriva Feja-Vranjska Banja, a kada su službena lica pokušala da zaustave vozilo u selu Korbevac, osumjičeni B.M, u čijem vozilu su se nalazili migranti, „iznenadnim manevrom vozila sprečio je službena lica u vršenju službene radnje i doveo u opasnost njihove živote i udaljio se sa lica mesta“, navodi se u saopštenju Višeg javnog tužilaštva.
U radnjama izbegavanja povređivanja dolazi do nekontrolisanog ispaljivanja metka iz službene puške policajca. Za osumnjičenim je pokrenuta policijska potera i lice je pronađeno sa vozilom u jami rudnika „Grot“ u Krivoj Feji, dok su migranti otišli u nepoznatom pravcu, navodi se u saopštenju.
U saopštenju se navodi i da je policijska patrola na putu do jame pronašla telo jednog migranta bez životnih funkcija.
Obavljen je uviđaj lica mesta, naložena je obdukcija tela stradalog migranta preko Zavoda za sudsku medicinu u Nišu (čiji se nalaz očekuje), kako bi se utvrdio uzrok smrti migranta, navodi se u saopštenju. Osumnjičeni je sa krivičnom prijavom saslušan od strane javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Vranju, saopšteno je iz ovog tužilaštva.
*
Kao što vidite, krijumčari nisu samo strani državljani I samostalno organizovane bande sa Bliskog istoka i Severne Afrike. Oni imaju i podršku onih koji su na „domaćem terenu“. Mnogo je I naših ljudi, naših komšija, prijatelja, rođaka upleteno u ovaj, u najmanju ruku, prljavi posao. Krijumčarenje migranata predstavqa prepreku razvoju, vladavini prava i ozbiljna je pretnja ljudskoj bezbednosti. Ovaj zločin direktno utiče na živote ljudi. Međutim, ne zavisi sve od države i političke volje, već i od događaja u svetu, od kojih se najveći akcenat, trenutno stavlja na dešavanja na Bliskom Istoku i u Ukrajini.
