Због покушаја кријумчарења две ирачке породице, парова са децом, који су преко границе близу Прешева планирали возилима стићи до Трста, врањска полиција уништила је планове двојици мушкараца и ухапсила Горана М. (24) из Врања и Самира Р. (35) из околине Прешева.
И док је десет држављана Ирака поднело захтеве за политичким азилом и смештени су у Прихватилиште за тражитеље међународне заштите, ова двојица мушкараца су ухапшена. Саслушани су, након чега им је судија одредила једномесечни истражни затвор због опасности од бега.Обојица су признали кривична дела, наводећи да их је на то натерала лоша финанцијска ситуација. И док је један требао да заради 800 евра, други је испреговарао за исту ствар за око 550 евра.
Оно што је занимљиво је да су се на путешествије с друге стране закона одлучили након што им је у Србији неки агент рекао: „Ако вас и ухвате, добићете свега пар месеци затвора. То није ништа“.
Међутим, према срспким законима и судској пракси то баш и није тако. Кривични закон у Србији предвиђа казну до једне године затвора за оне који без дозволе покушају да пређу границу, док је за кријумчаре предвиђена казна од шест месеци до пет година. Казне су оштрије уколико су извршиоци чланови организованих криминалних група.
У случају ове двојице, за које се претпоставља да није изоловани случај него пракса која је ушла у рутину, и зато полиција ништа не препушта случају, кад се договори посао агент шаље илегалцима, у овом случају ирачким породицама, локацију на којој се требају налазити како би их покупили „таксисти“. Аутомобили су потом по њих дошли, међутим, будно око полиције које даноноћно прати кретања уз границу са Северном Македонијом И Бугарском , им је помрсило планове.
Прича Горан М. “ Помамио сам се за новац. Размишљао сам – никога не малтретирам, никоме не наносим бол – једноставно услугу превоза наплаћујем и то је то. Свако би требао да плати ако га возиш негде. Требале су ми паре. Знао сам да је то кривично дело али ми је познаник рекао: Ма ајде и ако те ухвате добићеш пар месеци – Није то ништа. То ме је помамило…“
Прво су у вечерњим сатима ухапсили Врањанца који је, из користољубља с циљем зараде, на основу претходног договора с непознатом особом, преузео на подручју околине Миратовца у фолцфагену нишких ознака шест илегалних миграната. Возио их је према Суботици, али није далеко стигао јер је на подручју Грделичке клисуре ухапшен.
За другог мушкарца, полицајци су утврдили да је око 20 сати такође на подручју Миратовца, а након договора с непознатом особом, укрцао у голфу врањских регистрација четворо илегалаца. И он је кренуо путем Суботице, али је у близини државне границе ухапшен.
Прича Горан М. “Сад ми је криво – људи ме гледају ко да сам неког убио – а ти људи били су из Ирана – шесточлана породица – богати – није им било важно могао сам да им тражим и 1000 евра по човеку – пристали би је јер им је једини циљ био да дођу до Немачке. Чак су у Суботици већ имали договорен превоз камионом. Од њих сам чуо да им тамо траже од 2000 до чак 6000 евра да их одвезу до Немачке. Велике су то паре…“
Дешавало се да возач побегне и остави ауто или камион насред пута. Тако су припадници Министарства унутрашњих послова у Јагодини ухапсили су В. Ц. (47) из околине Беле Паланке, због сумње да је извршио кривично дело недозволјен прелаз државне границе и кријумчарење људи. Он се сумњичи да је теретним возилом „застава“ превозио 38 миграната које је оставио на ауто – путу код Ћуприје због квара на возилу и побегао. Полиција га је убрзо пронашла и ухапсила, а ирегуларне мигранте превезла у прихватни центар. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати након чега је, уз кривичну пријаву, приведен надлежном тужилаштву.
Свесно прихваташ ризик
„Знаш унапред – или ћеш да стигнеш до циља или ћеш да погинеш. То је ризик који прихваташ“, каже двадесетогодишњи Карох Пиштиван из Ирака.
Побегао је од рата у тој земљи са 15 година и кренуо ка државама западне Европе. Такозвану Балканску руту, која је званично затворена 2015. године, прешао је уз помоћ кријумчара. Од Турске до Бугарске смо прво пет ноћи пешачили, а онда смо ишли комбијем. Било нас је 50 у том комбију, било је мале деце, 12 сати смо се возили. Из Бугарске смо опет комбијем са кријумчарем наставили ка Румунији. Поново 14, 15 сати. Без хране и воде. Мораш да ћутиш и ништа да не причаш да те не ухвати полиција, сећа се Карох.
Из Румуније је наставио сам и пешке прешао границу са Аустријом. Тамошње власти су га 2017. године депортовале у Србију. Карох је један од многих избеглица и миграната који су на путу ка земљама Европске уније приморани да плаћају мрежу кријумчара. Велики број њих страдао је на путу. Према подацима Комесаријата за избеглице, више од 100 људи погинуло је или умрло у Србији од почетка избегличке кризе 2015. године до данас. Међу најчешћим узроцима страдања су саобраћајне несреће.
Једна од већих саобраћајки догодила се 2021. У Мађајској када се аутомобил са српским регистарским ознакама, који је превозио избеглице и мигранте, преврнуо након што је возач одбио да стане ради полицијске провере.Погинуло је седморо људи, а четири особе су повређене. Возач је видео да полиција проверава аутомобиле у близини границе са Србијом и покушао је да их избегне јурећи, саопштила је полиција. Полиција је навела и да је возач, који је такође повређен, приведен и да ће против њега бити покренут поступак због трговине људима и изазивања масовне несреће.
Ради се о миграцији која очајно тражи пут како да се домогне обећане земље. Ту се највише користе кријумчари јер са свим оградама и препрекама које успостављају земље дуж Балканске руте да би зауставиле миграцију, морате да играте на карту кријумчара, каже Радош Ђуровић из невладиног Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила. Он додаје да препреке на избегличком путу индиректно помажу кријумчарима који од људи које превозе „узимају велики новац“.
Троје људи је погинуло, а 19 је повређено на југоистоку Србије када се преврнуо комби који је превозио мигранте.“Претпоставаља се да је само један од збринутих миграната пунолетан“, изјавио је тада заменик директора болнице у Пироту, где се несрећа догодила. Полиција је ухапсила возача због сумње да је, у намери да избегне полицијску контролу, ударио у стуб, после чега се комби преврнуо на кров.
Возачи који изазивају несреће су, према речима Радоша Ђуровића, тек последња карика у ланцу кријумчара. Они возе по мраку, возе да стигну брзо и да пређу границу, што указује и на повезаност кријумчара и оних који им омогућавају пут даље. Возач је ту само превозник, он често није вишерангирани кријумчар. Људи који се пријављују за такве послове, за које се нуди велика надокнада, понекад раније нису ни учествовали у кривичним делима, што онда отежава и полицији да те људе открије, наводи Ђуровић.
Како спречити страдања?
Видимо на терену активности усмерене да се заустави кријумчарење. Али, то је узалудан посао имајући у виду огромну скупину очајних људи који желе да се домогну западних земаља. Имате ограде у земљама ЕУ и препреке да ти људи добију помоћ. У тој констелацији снага и очаја, појединачним акцијама не можете да зауставите глобални тренд и снажне ланце кријумчарења, каже Радош Ђуровић.
Карох из Ирака нерадо говори о свом искуству са кријумчарима. Они имају своје људе, не знам како се то организује. Али, они све раде сами и не сме нико ништа да зна, каже Карох.
Европска комисија је у мају 2015. године објавила „Хотспот“ систем, као део Европске агенде о миграцијама, са циљем да се државама чланицама и земљама у граничном појасу са ЕУ, обезбеде средства за „решавање нерегуларних миграција“.
На самом почетку ове међународне акције, у Србији је ухапшено седам особа због сумње да су организатори кријумчарења људи. Полиција је пронашла и 991 мигранта који ће, како је тада саопштено, бити пребачени у прихватне центре. Полиција је саопштила да су у оквиру акције „претресани прихватни центри и други простори у којима бораве мигранти, у циљу проналажења ирегуларних миграната и чланова организованих криминалних група који се баве њиховим кријумчарењем“.
Указујући на кривичну одговорност кријумчара, Радош Ђуровић подвлачи да су људи који плаћају њихове услуге – жртве. Они су оштећени, а тек на другом месту су људи који се илегално налазе у земљи где је онда предвиђена прекршајна одговорност, рекао је Ђуровић. Покушај прелазака граница у возилима је, према Ђуровићевим речима, један од најмање ризичних начина. Имате још ризичније, тако што се људи убацују у возове, пењу се на кровове возних композиција, ризикују удар струје или препливавају реке које по овом времену дефинитивно значи смрт, рекао је Ђуровић.
Међу вестима о несрећама које су обишле свет је она из 2015. године када се више од 70 људи угушило у камиону-хладњачи. Жртве, међу којима је било и четворо деце, пронађене су у камиону-хладњачи с мађарским регистарским таблицама, који је био напуштен на аутопуту у Аустрији, недалеко од границе. Како је истрага утврдила, људи су се угушили док је камион још био на територији Мађарске. Суд у тој земљи осудио је четири особе на по 25 година затвора због њихове улоге несрећи.
