Најстарија светиња на овим просторима у току претходне две године обележила је 950 година постојања и 700 година од велике обнове. Говорећи о великој светињи наше Православне цркве, не смемо да заборавимо и то да читав комплекс и појединачни сегменти истог, представљају понаособ значајне споменике културе. Конкретно, Краљев конак у склопу манастира је један од сакралних споменика културе, коме је неопходно посветити адекватну пажњу, посебно ако узмемо у обзир да је 2014. године у потпуности страдао у пожару, након чега је, уз помоћ државе и локалних самоуправа, у целини обновљен.
Јануара 2014. године пожар је кренуо са крова Краљевог конака који је био у реконструкцији. Без обзира на брзу интервенцију ватрогасних екипа из целог Пчињског округа и чињеницу да је борбу са пламеном више од три сата водило 30 ватрогасаца тада је страдала комплетна кровна конструкција. Несебичним залагањем државе и града, пре свега Министарства културе и вера, Краљев конак је у потпуности обновљен до 2019. након чега се радило на партерном уређењу. Због обележавања великих јубилеја манастира Свети Прохор две претходне године биле су посвећене прослави 950 година манастира и 700 од велике обнове, те је прича око обнове и новог лица Конака пала у сенку, наравно ненамерно, због чега су грађани остали ускраћени за потпуне информације о овој теми.
У манастирском комплексу доминирају два конака, од којих „врањски конак“, монументалних размера, представља једну од најлепших грађевина овог типа у Србији. Грађен је између 1854. и 1862. године, заслугом Хаџи-Михаила Погачаревића, трговца из Врања. У том старијем конаку било је 70 пространих соба, а у новијем су 22 модерно уређене собе, са једном великом пространом салом. Конаци нису изграђени наједном, што ce може установити по натписима и урезаним годинама 1856. и 1864, али то није пореметило јединство стила. По својим димензијама, спратној висини и уметничкој обради ови конаци су изузетни. И ни један манастирски конак y Србији a ни ван ње не могу им бити такмаци. За грађење ових конака свој допринос су дали угледне чорбаџије, богати трговци и занатлије из Врања и других градова овог дела Србије и ту су са својим породицама долазили на одмор и уживање. Тако су они претече данашњих, савремених, заједничких излетишта.
Манастирски Краљев конак је подигао краљ Петар Први Ослободилац 1912. године у периоду када је Србија водила ослободилачке ратове. Он се по стилу разликује од осталих, јер је грађен у стилу градске архитектуре тог времена, док су остале грађевине рађене у јужњачком стилу. Конак је саграђен на месту такозваних Нешиних зграда, одмах поред главне капије, у северозападном углу порте.
Краљев конак је у потпуности обновљен до 2019. након чега се радило на партерном уређењу, али, због обележавања великих јубилеја манастира Свети Прохор две претходне године биле су посвећене прослави 950 година манастира и 700 од велике обнове, те је прича око обнове и новог лица Конака пала у сенку, наравно ненамерно.
Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Бујановац за 2022. годину