Манастир Преподобни Прохор Пчињски представља духовно благо, не само југа земље, већ и целог српског народа. Целокупни комплекс манастира Свети Прохор Пчињски налази се под заштитом државе као непокретно културно добро. У централном регистру тренутно је уписано 2602 непокретна културна добара, од тога 2237 споменика културе, 92 просторно културно-историјске целине, 194 археолошка налазишта и 79 знаменитих места. Категорисаних непокретних културних добара има 782, од чега 200 од изузетног значаја, а 582 од великог значаја. Међу непокретним културним добрима од изузетног значаја налази се 155 споменика културе, 11 просторно културно-историјских целина, 18 археолошких налазишта и 16 знаменитих места, а међу непокретним културним добрима од великог значаја 512 споменика културе, 28 просторно културно-историјских целина, 25 археолошких налазишта и 17 знаменитих места. Манастир ради као културно-просветни центар овог краја и у њему ради богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а организовано се учи иконописачки занат. Заштићени предео „Долина Пчиње“ на којем се налази манастир, представља специфични културни контекст створен динамичним световним и сакралним деловањем Српске православне цркве као најстарије националне институције – како са религијске, тако и са културолошке тачке гледишта, која без прекида учествује у животу српског народа на овом простору. Ово је разумљиво, будући да су се током векова на овој територији мењале различите државе, успостављала различита законска права и дужности, али су историјска сећања, култура и економија очувани и развијани захваљујући СПЦ и Епархији врањској проглашеној за стараоца заштићеног Предела изузетних одлика „Долина Пчиње“.
Захваљујући манастиру Свети Прохор пчињски као живом духовном средишту пчињског краја, посете поклоника и путника намерника овој светињи никад нису престајале. Као важан духовни, културни и економски центар читаве области у којој се налази, манастир је сталном доградњом нових објеката и обновом старих, током времена постао специфично насеље чија особеност произилази из његове двоструке – сакралне и световне намене. Због тога је још од средине 19. века био коначиште трговаца и путника који су старим средњовековним путем од Београда до Солуна пролазили преко Пчиње. Та пракса је очувана до данас. Због близине македонске границе, у манастиру током сезоне годишњих одмора преноћи значајан број путника у транзиту на повратку из Грчке. Древно светилиште саграђено је на старом култном месту где је живео преподобни Прохор Пчињски. Просветитељ и потоњи светац за живота је, како предање каже, одредио себи вечито боравиште у подножју планине Козјак.
Манастирску целину данас обједињује ограда од лепо сложеног притесаног камена препокривена каменим плочама и ћеремидом. Ограду прекидају са северне, западне и јужне стране, преузимајући њену функцију, импровизантне зграде велелепних манастирских конака.
Говорећи о великој светињи наше Православне цркве, не смемо да заборавимо и то да читав комплекс и појединачни сегменти истог, представљају понаособ значајне споменике културе. Конкретно, Краљев конак у склопу манастира је један од сакралних споменика културе, коме је неопходно посветити адекватну пажњу, посебно ако узмемо у обзир да је 2014. године у потпуности страдао у пожару, након чега је, уз помоћ државе и локалних самоуправа, у целини обновљен.
Опширније о Краљевом конаку у наредном тексту…
Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Бујановац за 2022. годину