Доктори опште праксе убудуће ће пацијентима моћи да отворе највише две недеље боловања, а за дуже ће грађани морати да иду пред комисију.
То је најавила министарка здравља Даница Грујичић, која је истакла да је разлог тај што поједини радници одсуствују и по два месеца са посла, нарочито лети.
Изузетак од новог правила биће онколошки болесници, тек оперисани пацијенти, особе са инвалидитетом и труднице.
Намера Министарства здравља да овај рок скрати на 15 дана, наишла је на одобравање послодаваца. Како истиче почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић, упоредни подаци показују да грађани Србије много више времена проводе на боловању од грађана западноевропских земаља, на шта су им се жалили поједини страни инвеститори.
„Више компанија се жалило да се злоупотребљава боловање, поготово оне које послују у подручјима у којима је развијена пољопривредна производња. Једноставно, када дође време сетве или бербе, њима драстично скочи број радника на боловању, што у потпуности ремети технологију рада“, каже Атанацковић истичући да послодавци поздрављају намеру да се измени Закон о здравственом осигурању.
Како додаје, корист од овакве измене закона не би имали искључиво послодавци, већ и сами радници.
„Када људи злоупотребљавају боловања, то штети процесу прозводње, али и радницима који избегавају то да чине. Лоше пословање може резултовати смањењем зарада и отказима, а да не говорим да се људима који остају на послу повећава обим рада“, истиче Атанацковић.
С друге стране, председник удружења Центар за достојанствен рад Марио Рељановић наводи да је сличних намера било и раније, али да је ово први пут да најаве долазе од министарке здравља.
„Међутим, до сада ништа од тога није спроведено, јер је аргументација на којој се темељи таква одлука врло танка. Првенствено, по Закону о раду послодавац и сада има могућност, када сумња у аутентичност спречености за рад, да затражи да комисија испита случај. Уколико се утврди да заиста није оправдано отворено боловање он радника може да отпусти, а да против лекара покрене поступак пред Лекарском комором. Међутим, то се не спроводи, па је најлакше све пребацити на терет болесних људи“, истиче Рељановић.
Према његовим речима, свако ко је икада био пред комисијом зна како то изгледа у пракси.
„То је вишечасовно чекање у реду, како би добили својих пет минута ‘славе’ пред комисијом која врло површно чита документацију. То је малтретирање болесних људи“, наводи Рељановић.
Он напомиње да послодавац овим изменама неће добити ништа, пошто ће они који злоупотребљавају систем моћи и даље то да чине.
„Шта спречава некога да оде на боловање 15 дана, врати се један дан на посао и поново отвори боловање под другом шифром болести? Послодавци овим ништа неће добити, а неће ни РФЗО. Једино ће се значајно повећати обим посла комисији, а болесни људи ће бити изложени малтретирању“, истиче Рељановић.
Најава министарке Грујичић још увек није добила формалан облик. Наиме, на сајту Министарства здравља се наводи да у поступку припреме Нацрта закона о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању спроводе јавну расправу. У ту сврху они су позвали заинтересовану јавност да достави сугестије. Међутим, на сајту се не налази нацрт измена закона, али ни датуми када би јавна расправа требало да се одржи.