Тишина је њихово друго име. Глуви људи суочавају се са изазовима отежане комуникације. Термин “глув“ покрива особе са губитком слуха, потпуним или делимичним. Највећи проблем глувих људи јесте приступачност, то што глува особа не може да оствари комуникацију, нити да обавља своје свакодневне активности. Глува особа не може да обавља већину својих основних дневних активности или да се споразуме са својом околином, затим неприступачност у саобраћају, јавним институцијама, без преводиоца на српски знаковни језик.
У циљу социјализације и едукације глувих у организацији су заступљене разне радионице и активности. Постоје секције у области културно уметничкиг стваралаштва и то фолклорна, драмска, а од 2017. и рецитаторска секција. Фолклорна секција је основана пре 18 година и до сада је имала велики број наступа и учешћа на Републичким фестивалима културно-уметничког стваралаштва глувих. Освојили су прво место у Косовској Митровици 2013.године, у Београду 2014.године, а друго место у Крагујевцу 2011. и 2015.године. Треће место освојили су 2017. године у Параћину, 2018. друго место у Пожаревцу, друго место у Београду 2021., друго место у Новом Саду 2022. и треће место у Јагодини 2023.
На фестивалима, са играма из Врања, увек имају заопажене наступе и успешно представљају свој Град и округ.
Сви заједно учествују у активностима, а добар део чланова изузетно воли фолкор.
Из раговора са члановима Међуопштинске организације глувих и наглувих схватили смо да много воле фолклор. Звучи невероватно, али и поред свог хендикепа, имају изузетан осећај за музику. Допада им се, кажу, да играју и велика су подршка једни другима у учењу игара, нарочито из врањског краја.
-У мојој породици сви смо глуви. Волим да дођем у Удружење, овде ми је супер. Када имам проблем дођем овде у Удружење. У Врању је лепо у друштву, играмо и дружимо се, каже Миодраг Демировић особа са инвалидитетом.
-Није одувек било овако, ја сам од почетка у Удружењу. Сада имамо различите секције, и више се дружимо. Играм и у фолкору и видим аплауз публике и видим да публика не може да поверује да можемо тако да играмо, каже Александра Демировић,особа са инвалидитетом.
Одушевљени су оним што постижу и тада се и друже са чујућим људима. Сматрају да једино тако могу да сачувају своје удружење и да им буде добро. Кажу да им долазе и чујући људи, они са којима сарађују, а одушевљени су када им дођу трубачи. Стварају заједништво између глувих и чујућих људи.
Иако немају плесну секцију, имају чланове који воле плес, па тако сви заједно уче и плесне кораке. У свему што раде велика подршка су једни другима, запослени у удружењу, породице.
-Најважније је подржати их у почетку, када им је најтеже. Зато им се пружа несебична помоћ и они се едукују, социјализују, проширују своје видике и постају задовољнији и срећнији. Сваки успех сви заједно прославе у Удружењу, а прослава, без да се одигра коло и није прослава. Уз коло и музику, у лепом расположењу, завршава се свака њихова прослава, каже Снежана Симоновић, секретарка Међуопштинске организације глувих и наглувих.
