У Србији се сутра обиљежава Дан државности, установљен у спомен на два важна догађаја из њене историје која су се десила на Сретење, 15. фебруара – Први српски устанак који је избио 1804. године и проглашење Сретењског устава 1835. године.
Први српски устанак подигнут 1804. године у Орашцу је почетак српске борбе за ослобођење, односно представља рађање српске модерне државе у 19. веку.
Овај устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака у периоду од 14. фебруара 1804. до 7. октобра 1813. године. Почео је као локална побуна против дахија, а прерастао у прву фазу српске револуције.
Устаници предвођени Карађорђем успели су да у значајном временском интервалу ослободе пашалук, а овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања модерне Србије.
Истог датума 1835. године донесен је један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог доба који је, иако је потрајао свега 58 дана, оставио велики историјски траг.
Учени Србин из Аустрије Димитрије Давидовић творац је Устава који је донесен, између осталог, да би се ограничио апсолутизам кнеза Милоша Обреновића.
Сретењски устав је изгласан током најважнијег скупштинског заседања за време владавине Милоша Обреновића у Крагујевцу, на ледини поред кнежеве цркве, а њему је претходила дуга и мукотрпна устаничка борба са Турцима.
Сретењска скупштина окупила је 2.400 народних представника из целе Србије, а доношењу Устава, који је изгласан другог дана заседања, 15. фебруара, присуствовало је око 10.000 знатижељника, углавном шумадијских сељака.
Нису изостали ни представници великих сила, заинтересовани за исход догађаја који ће обележити државотворну историју Србије.
Сретењски устав укинут је под притисцима великих сила тог времена – Турске, Аустрије и Русије, а његов творац Димитрије Давидовић био је истеран из службе.
Сретење је и велики верски празник који Српска православна црква слави 15. фебруара као Сретење Господње. Тим празником се свечано обележава дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу и да себе очисти.
У Србији се Дан државности обележава нерадно 15. и 16. Фебруара.
Сретење се као Дан државности обележава од 2001. године.