Општина Бујановац налази се у Пчињском округу на југу Србије и простире се на територији од 461 км2. То је мултиетничка општина у којој живе грађани из албанске, српске и ромске заједнице.
Да бисмо разумели како ова мултиетничка заједницџа функционише и како се Бујановац временом мењао и развијао, морамо да кренемо из далеке прошлости.
Првобитно насеље
Када је реч о историји овог краја, праисторијски подаци говоре да је он припадао моћном, старом, илирско-трачком племену – Дарданци.
Верује се да је ово насеље и локалитет старији и од познатог Виминицијума, Сирмијума и Нисуса и то по неколико векова.
Да ли је у питању најстарије урбано насеље у нашој земљи или чак историјски познат град Дамастион, још увек остаје да се види, али је потенцијал велики.
Затим, антички извори кажу да је био део Римског царства. Касније је био под контролом Византије, да би га тек у 12. веку освојили српски владари.
За време Латина (Римљана) Бујановац је наводно био „голема варош“ – највеће место у Морави. Када је за време бројних ратова дошло до његовог опадања, читав предео је запустео са рушевинама старих утврђења.
Турски период
Под Турцима је овај крај био пуних 485 година и за то време се развијала пољопривреда, сточарство, а највише узгој дувана и конопља. Поред природних богатства, околина Бујановца издвајала се и по старим занатима чији су мајстори попут ковача, опанчара и лончара били некада надалеко познати.
Срби су се масовно одселили за време Велике сеобе под патријархом Арсенијем Чарнојевићем.
Прво је обновљен од стране малобројних досељених Срба, оближњи Трновац, који је постао важна варош на трговачком путу. Ту су Срби подигли и православну цркву – од којих су остале рушевине крајем 19. века.
Део Срба, трновачких становника је прешао на оближњу „питомину“ са бујном травом звану „Бујановце“, где су створили ново насеље. Било је то пре три века, око 1700. године.
Мала удаљеност од Врања имала је утицај на спорији развој од оног који је према његовом положају требало очекивати. После српско-турских ратова из 1877-78. године пролаз нове границе оставио је Бујановац на територији Турске, што је утицало на његов развој као пограничног насеља и као трговачко-занатског центра и саобраћајног раскршћа. Овај период завршава се са 1912. годином, са балканским ратовима, и ослобађањем ових крајева од Турака.
Модерно доба
Бујановац се интензивније почео развијати тек после 1878. године, када су по одлуци Берлинског конгреса четири округа Старе Србије припали кнежевини Србији.
Подизање железничке пруге осамдесетих година прошлог века још је више допринео његовом развоју.
Свој пуни привредни развој Бујановац ће имати тек у условима социјалистичке изградње земље. После Врања, Бујановац је данас највеће градско насеље Врањског Поморавља.
Од индустријских радних организација овде се више од осталих издваја хемијска индустрија, ту је и дуванска индустрија, затим фабрика акумулатора, прехрамбена индустрија, индустрија намештаја, грађевинског материјала.
Од памтивека на раскрсници путева, Бујановац сви народи другачије зову, па тако из 19. века носи назив Бујановци, град Албанци зову Bujanoci, док је на бугарском Буяновац.
Наставиће се…
Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Бујановац за 2022. годину