Бујановац је препознатљив по бројним природним лепотама, налазиштима а самим тим и туристичким вредностима.
На око пет километара јужно од Бујановца налази се бујановачко језеро. Окружују га четинари, а језеро је погодно за риболов.
Језеро представља велики туристички потенцијал, са угоститељским објектима који се налазе у близини.
У близини села Велики Трновац, налази се и водопад.
Северно од Бујановца, на удаљености од 6 км, постоје доста богата налазишта антимона. Руда гвожђа се налазе у околини Врања и Бујановца.
Бујановачка бања
Оно што је право богатство овог краја су и шест термоминералних извора. Један од извора са температуром од 420 по са ставу натријум хидрокарбоната, флуорна, угљено кисела и термална вода користи се за лечење у Бујановачкој бањи. Такође вода из истог извора се користи у производњи минералне воде и сокова.
Ова бања поседује лековите дарове, попут неколико термоминералних извора, лековитог блата (пелоид) и природног гаса. Лековита средства се искоришћавају купањем (када или базен) или орошавањем, а састав воде је веома сличан водама Врањске бање.
Терапије овом водом се препоручују код гинеколошких болести, проблема са кардиоваскуларним системом, органима за варење, бубрезима, код реуме. Ове воде коришћене су још за време старих Римљана, а Турци су почели да искоришћавају потенцијале лековитог блата. Сходно томе Бујановачка бања имала је и називе Караман бања (због блата црне боје) и Бивол бања (због мноштва бивола који су каљужали).
Бујановачко блато је једно од најквалитетнијих блата вулканског порекла на свету, а терапијски гледано утиче на организам: механички, топлотно и фармаколошки.
Поред овог чудесног блата, ово је једина бања у нашој земљи која користи најсавременије методе у лечењу природним гасом – угљен диоксидом. Његова чистоћа је 98%, а такав гас не поседује скоро ни једна друга бања у Европи.
Због свих ових караткеристика, јасно је зашто Бујановачка бања има феноменалне потенцијале да постане један светски познати центар. Јер природно богатство се не може измислити и вештачки направити, а такође се не може ни заменити.
Прохорово подручје
Од прелепих природних чудеса ту су две красне планине: Козјак и Рујан. Ове две планине заједно са реком Пчињом формирају чувено Прохорово подручје у чијој околини постоје и археолошка налазишта из средњег века.
Овај археолошки локалитет који носи назив Кале, истражује се тек последњих осам година, а говори нам о далекој, далекој историји. Та историја сеже све до славног Александра Великог, дакле неких 2 400.година уназад. Управо се за Кале везује прича о Дамастиону, као древном граду.
У самом центру Прохоровог подручја налази се манастир Свети Отац Пчињски који потиче из 11. века, а а манастирски конак је данас уређен за обилазак и смештај посетилаца.
Древно светилиште саграђено је на старом култном месту где је живео преподобни Прохор Пчињски.
Просветитељ и потоњи светац за живота је, како предање каже, одредио себи вечито боравиште у подножју планине Козјак.
И поред недостатака поузданих материјалних доказа има довољно разлога за тврдњу да је садашњи гроб Св. Прохора део првобитног храма. Од најстарије светиње данас је очувана капела где почивају мироточиве мошти Св. Прохора.
Биће више речи о самом манастиру Св. Прохора Пчињског у наредном тексту…
Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Бујановац за 2022. годину