Повртарство обухвата гајење биљака на отвореном пољу односно на ораницама и гајење у заштићеном простору односно у стакленицима и пластеницима. На територији Општине Бујановац највећи број површина под поврћем налази се у власништву млаих пољопривредних произвођача и најчешће се оно троши у свежем стању. Просечна површина под поврћем по газдинству је 0,30 ha.
Иако структура и обим производње поврћа у Бујановцу нису на задовољавајућем нивоу с обзиром на агроклиматске услове, породица Јањић из села Српска кућа бави се производњом поврћа и садног повртног материјала већ три деценије.
Село Српска кућа припада општини Бујановац и према последњем попису из 2022. године имало је 201 станоновника просечне старости 38 година.
Пре производње поврћа и расада за узгој поврћа, бавили су се производњом воћног садног материјала. Ивица Јањић, глава куће, каже да је одлука о преласку на повртарство била условљена тржиштем деведесетих година.
-Пре овога производили смо садни воћни материјал и деведесетих година су се затворила два тржишта која су нама била важна, а то су Македонија и Косово. Тада смо прешли на лубеницу и дињу јер је то било исплатљивије. Тада смо још увек имали марку као валуту и тада је килограм лубенице био 80 центи, а једна воћна садница је била једна марка. Једна лубеница од десет килограма је неколико садница, каже Ивица Јањић.
Узгајају расадни материјал лубеница и диње, краставца и парадајза и готов производ лубенице, диње, кромпира и купуса. Производе отприлике 10 000 корена садног повртног материјала и око 30 тона лубенице и по 15 тона диње и кромпира на годишњем нивоу. Све како кажу производе на велико и тако се и продаје.
Дугогодишњи рад резултирао је искуством у производњи поврћа па сада ова породица примењује и неке нове методе у својој производњу. Кажу, све се мења, па се мењају и начини пољопривредне производње. Ивицина супруга Ивана, завршила је средњу пољопривредну школу, али каже да се начин производње променио и да се сада на другачији начин производи садни материјал.
-Раније се код производње расада мешала земља и стајско ђубриво и додавао се зеолит. То је тежи начин, правиле су се топле леје, стављали су се грејачи унутра, уносиле се велике количине стајског ђубрива, а биљка слабо опстаје у тој мешавини. Сада смо прешли на садњу у хумусу, где нема траве около што олакшава и већа је клијавост. Имамо око 98% клијавости код садње у хумусу који купујемо, каже Ивана Јањић.
Иновативне методе долазе и препоруком из пољопривредних апотека, али и сталним консултацијама са колегама који се баве истим послом. Треба бити отворен за иновације јер то може и да вам олакша посао. Ивица кроз смех каже да када се појавио систем наводњавања “кап по кап” и садња на најлонској фолији, нико није био оптимистичан, а сада је то основ производње. Једну од иновација увели су у производњу диња и лубеница, такозвану садњу у тунелима.
-Враћао сам се из Руме и видео сам парцелу која је под тунелима. Стао сам и ушао у њиву да видим шта је то, јер ме занимало поготово зато што је то део Војводине где стално дува ветар. Тад сам видео да је то јако једноставно и сада сам једини у овом делу који тако производи. Мало је теже да се то постави, да се формирају ти тунели, али ту смо супруга и ја и троје деце и тако све завршимо, додаје Ивица кроз смех.
Користи и субвенције државе од субвенције по хектару за биљну производњу, повраћаја акцизе на гориво и премију за осигурање. Преко ранијих програма субвенција које је давала општина Бујановац узели су неколико машина које користе у производњи. Додају да је и у пољопривреди и у сваком другом послу, на првом месту неопходно знање и жеља за радом, све остало долази касније.
-Пољопривреда није шаблонски посао, мора се прате временски услови, јер нису исте године у временском смислу. Примера ради, неке године и не прскамо ниједном и буду одлични плодови, а неке године прскамо по неколико пута и то опет није довољно.Зато мора да се прати година, да ли је сушна или није. Ако је сушна, онда се више наводњава, ако је кишна онда немате ту обавезу, додаје Ивица.
Породица Јањић има троје деце, два сина и ћерку, а са њима су и Ивицини родитељи који су се такође бавили пољопривредом. Кажу да им већ мањка радне снаге у кући, јер деца одлазе на студирање у други град па више не могу да наставе тренд повећања капацитета производње који су имали годинама уназад. Највећи извор прихода им долази од пољопривреде и овај обим прозводње не би могли да изнесу да нису сви били укључени.