
Православна црква и верници који Божић славе по Јулијанском календару обележавају Бадњи дан и Бадње вече. Са бадњаком, верници у кућу уносе срећу, здравље и напредак уочи најрадоснијег хришћанског празника – Божића.
Бадњи дан је и последњи дан божићног поста, којим се верници припремају за прославу најрадоснијег празника рођења Исуса Христа, празника целе породице, која је тада на окупу.
Ујутру, пре изласка сунца, домаћин одлази у шуму по бадњак, који се тек са првим мраком, са сламом, уноси у кућу.
На Бадње вече ложи се бадњак.
Ово младо дрво, обично храстово, симболише Христа и његов улазак у свет. Ложење бадњака представља топлину Христове љубави.
Бадњак води порекло од чудесне витлејемске ноћи, када су пастири насекли и донели гране да наложе ватру поред Новорођенчета и његове Мајке.
По другом тумачењу бадњак је наговештај Христовог страдања и његовог крста.
Слама која се уноси у кућу подсећање је на ону сламу из јасала на коју је Пресвета Богородица положила тек рођеног Господа.
Тамјан којим се кади кућа, као и дарови који се стављају у сламу, подсећање су на дарове које су донели мудраци са Истока и њима даровали Новорођеног Христа.
Добро вече, Бадњаче
Ове обичаје народ је наследио од предака и даље их одржава. Тако се вечерас бадњак ставља на огњиште, посипа житом, медом и вином, уз низ ритуалних радњи које треба да обезбеде здравље и напредак целе куће и породице.
У градским условима, запали се тек понеки листић.
Уноси се и слама у коју се стављају посебни мали дарови, а деца их увече траже по кући пијучући. Тај обичај се у народу традиционално зове пијукање. Након тога следи посна вечера.
Важе и посебни поздрави: „Добро вече, Бадњаче“ и: „Добро вече и срећно вам Бадње вече“.
На Бадње вече се не спава, већ бди и очекује свечани тренутак Рођења Христовог. Ноћ уочи Божића је ноћ мира и ишчекујуће радости.
По обичајном календару, данас се ништа не износи из куће.
Извор-Фото: РТС
Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провели у миру и љубави. Тако се и подсећа да је опраштање дар божији и једна од најтежих хришћанских врлина.