{"id":141,"date":"2024-10-01T16:26:00","date_gmt":"2024-10-01T14:26:00","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvbujanovac.rs\/sq\/?p=141"},"modified":"2025-12-01T15:50:17","modified_gmt":"2025-12-01T13:50:17","slug":"femijet-qe-merren-me-sport-kane-rezultate-me-te-mira-ne-mesime","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/rtvbujanovac.rs\/sq\/index.php\/2024\/10\/01\/femijet-qe-merren-me-sport-kane-rezultate-me-te-mira-ne-mesime\/","title":{"rendered":"F\u00ebmij\u00ebt q\u00eb merren me sport kan\u00eb rezultate m\u00eb t\u00eb mira n\u00eb m\u00ebsime"},"content":{"rendered":"\n

N\u00eb nj\u00eb koh\u00eb kur f\u00ebmij\u00ebt kalojn\u00eb gjithnj\u00eb e m\u00eb shum\u00eb or\u00eb para ekranit, sporti po rikthehet si nj\u00eb nga faktor\u00ebt m\u00eb t\u00eb r\u00ebnd\u00ebsish\u00ebm q\u00eb ndikon pozitivisht n\u00eb zhvillimin akademik. Studime t\u00eb shumta n\u00eb vende t\u00eb ndryshme tregojn\u00eb se f\u00ebmij\u00ebt q\u00eb ushtrojn\u00eb rregullisht aktivitet fizik jan\u00eb jo vet\u00ebm m\u00eb t\u00eb sh\u00ebndetsh\u00ebm, por edhe m\u00eb t\u00eb suksessh\u00ebm n\u00eb shkoll\u00eb.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

L\u00ebvizja duket se \u00ebsht\u00eb nj\u00eb aleat i fuqish\u00ebm i trurit. Ekspert\u00ebt e edukimit fizik dhe psikolog\u00ebt theksojn\u00eb se aktiviteti sportiv p\u00ebrmir\u00ebson p\u00ebrqendrimin, kujtes\u00ebn dhe aft\u00ebsin\u00eb e f\u00ebmij\u00ebve p\u00ebr t\u00eb menaxhuar koh\u00ebn. Pas nj\u00eb ore trajnimi, f\u00ebmij\u00ebt kthehen m\u00eb t\u00eb \u00e7liruar, m\u00eb t\u00eb fokusuar dhe t\u00eb gatsh\u00ebm p\u00ebr t\u00eb m\u00ebsuar. <\/p>\n\n\n\n

P\u00ebr shum\u00eb prej tyre, sporti sh\u00ebrben si \u201cventil emocional\u201d, duke larguar stresin q\u00eb mund t\u00eb grumbullohet gjat\u00eb dit\u00ebs shkollore. M\u00ebsuesit v\u00ebrejn\u00eb nj\u00eb dallim t\u00eb qart\u00eb mes f\u00ebmij\u00ebve aktiv\u00eb dhe atyre sedentare. F\u00ebmij\u00ebt q\u00eb frekuentojn\u00eb sporte si futboll, basketboll, atletik\u00eb apo not shfaqin m\u00eb shum\u00eb disiplin\u00eb dhe p\u00ebrgjegj\u00ebsi. Vet\u00eb regjimi i st\u00ebrvitjeve i m\u00ebson ata t\u00eb jen\u00eb t\u00eb organizuar, t\u00eb ndjekin rregulla dhe t\u00eb p\u00ebrqendrohen n\u00eb q\u00ebllime konkrete, cil\u00ebsi q\u00eb reflektohen edhe n\u00eb procesin e t\u00eb nx\u00ebnit. <\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

Nj\u00eb tjet\u00ebr faktor i r\u00ebnd\u00ebsish\u00ebm \u00ebsht\u00eb vet\u00ebbesimi. F\u00ebmij\u00ebt q\u00eb ndihen t\u00eb aft\u00eb n\u00eb nj\u00eb sport kan\u00eb m\u00eb shum\u00eb besim edhe n\u00eb aft\u00ebsit\u00eb e tyre akademike. Sukseset n\u00eb fush\u00ebn e sportit, qoft\u00eb edhe t\u00eb vogla, krijojn\u00eb nj\u00eb ndjenj\u00eb motivimi q\u00eb i ndihmon t\u00eb p\u00ebrballojn\u00eb me m\u00eb shum\u00eb kuraj\u00eb sfidat e shkoll\u00ebs. P\u00ebrve\u00e7 k\u00ebsaj, sporti i m\u00ebson f\u00ebmij\u00ebt t\u00eb punojn\u00eb n\u00eb grup dhe t\u00eb komunikojn\u00eb m\u00eb mir\u00eb, aft\u00ebsi q\u00eb ndikojn\u00eb drejtp\u00ebrdrejt n\u00eb sjelljen e tyre n\u00eb klas\u00eb. Prind\u00ebrit gjithashtu v\u00ebrejn\u00eb se f\u00ebmij\u00ebt q\u00eb merren me sport kan\u00eb nj\u00eb orar m\u00eb t\u00eb rregullt. <\/p>\n\n\n\n

Ata m\u00ebsojn\u00eb t\u00eb menaxhojn\u00eb koh\u00ebn midis detyrave t\u00eb sht\u00ebpis\u00eb, st\u00ebrvitjeve dhe aktiviteteve t\u00eb tjera. Ndryshe nga perceptimi i gabuar se sporti \u201ci merr koh\u00ebn m\u00ebsimeve\u201d, duket se ndodh e kund\u00ebrta: f\u00ebmij\u00ebt aktiv\u00eb m\u00ebsojn\u00eb t\u00eb jen\u00eb m\u00eb efikas\u00eb dhe arrijn\u00eb rezultate m\u00eb t\u00eb mira. N\u00eb nj\u00eb koh\u00eb kur jeta sedentare po rritet, sporti \u00ebsht\u00eb nj\u00eb nevoj\u00eb, jo thjesht nj\u00eb zgjedhje. <\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

Ai ndihmon trupin, forcon mendjen dhe krijon f\u00ebmij\u00eb m\u00eb t\u00eb lumtur, m\u00eb t\u00eb balancuar dhe m\u00eb t\u00eb suksessh\u00ebm. Shkollat dhe familjet q\u00eb e kuptojn\u00eb r\u00ebnd\u00ebsin\u00eb e tij po investojn\u00eb gjithnj\u00eb e m\u00eb shum\u00eb n\u00eb programe sportive, duke e par\u00eb fare qart\u00eb se \u00e7do or\u00eb e kaluar n\u00eb l\u00ebvizje kthehet n\u00eb p\u00ebrfitim edhe n\u00eb bankat e shkoll\u00ebs. N\u00eb fund t\u00eb dit\u00ebs, mesazhi \u00ebsht\u00eb i thjesht\u00eb: f\u00ebmij\u00ebt q\u00eb l\u00ebvizin m\u00ebsojn\u00eb m\u00eb mir\u00eb. Sporti nuk \u00ebsht\u00eb zbavitje, \u00ebsht\u00eb pjes\u00eb e formimit t\u00eb tyre.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Deca koja se bave sportom posti\u017eu bolje rezultate na \u010dasovima U vreme kada deca provode sve vi\u0161e sati ispred ekrana, sport se vra\u0107a kao jedan od najva\u017enijih faktora koji pozitivno uti\u010du na akademski razvoj. Brojne studije u razli\u010ditim zemljama pokazuju da deca koja redovno ve\u017ebaju nisu samo zdravija, ve\u0107 i uspe\u0161nija u \u0161koli. Kretanje izgleda kao mo\u0107an saveznik mozga. Stru\u010dnjaci za fizi\u010dko vaspitanje i psiholozi nagla\u0161avaju da sportska aktivnost pobolj\u0161ava koncentraciju, pam\u0107enje i sposobnost upravljanja vremenom kod dece. Nakon sat vremena treninga, deca se vra\u0107aju oslobo\u0111enija, fokusiranija i spremnija za u\u010denje. Za mnoge od njih sport slu\u017ei kao \u201eemocionalni izlaz\u201c, uklanjaju\u0107i stres koji se mo\u017ee akumulirati tokom \u0161kolskog dana. Nastavnici prime\u0107uju jasnu razliku izme\u0111u aktivne i sedentarne dece. Deca koja se bave sportovima kao \u0161to su fudbal, ko\u0161arka, atletika ili plivanje pokazuju vi\u0161e discipline i odgovornosti. Sam re\u017eim treninga ih u\u010di da budu organizovani, da po\u0161tuju pravila i da se fokusiraju na konkretne ciljeve, kvalitete koji se tako\u0111e odra\u017eavaju u procesu u\u010denja. Jo\u0161 jedan va\u017ean faktor je samopouzdanje. Deca koja se ose\u0107aju sposobnim u nekom sportu tako\u0111e imaju vi\u0161e poverenja u svoje akademske sposobnosti. Uspesi u oblasti sporta, \u010dak i mali, stvaraju ose\u0107aj motivacije koji im poma\u017ee da se hrabro suo\u010de sa \u0161kolskim izazovima. Pored toga, sport u\u010di decu da rade u timu i bolje komuniciraju, ve\u0161tine koje direktno uti\u010du na njihovo pona\u0161anje u u\u010dionici. Roditelji tako\u0111e prime\u0107uju da deca koja se bave sportom imaju redovniji raspored. U\u010de da upravljaju svojim vremenom izme\u0111u doma\u0107ih zadataka, treninga i drugih aktivnosti. Suprotno pogre\u0161nom shvatanju da sport \u201eoduzima vreme od \u010dasova\u201c, \u010dini se da je suprotno ta\u010dno: aktivna deca u\u010de da budu efikasnija i posti\u017eu bolje rezultate. U vreme kada je sedentarni na\u010din \u017eivota u porastu, ve\u017ebanje je neophodnost, a ne samo izbor. Poma\u017ee telu, ja\u010da um i stvara sre\u0107niju, uravnote\u017eeniju i uspe\u0161niju decu. \u0160kole i porodice koje razumeju njegov zna\u010daj sve vi\u0161e ula\u017eu u sportske programe, jasno vide\u0107i da svaki sat proveden u kretanju tako\u0111e donosi koristi za \u0161kolsku banku. Na kraju krajeva, poruka je jednostavna: deca koja se kre\u0107u bolje u\u010de. Sport nije zabava, ve\u0107 deo njihovog obrazovanja.<\/p>\n\n\n\n

Deca koja se bave sportom posti\u017eu bolje rezultate na \u010dasovima U vreme kada deca provode sve vi\u0161e sati ispred ekrana, sport se vra\u0107a kao jedan od najva\u017enijih faktora koji pozitivno uti\u010du na akademski razvoj. Brojne studije u razli\u010ditim zemljama pokazuju da deca koja redovno ve\u017ebaju nisu samo zdravija, ve\u0107 i uspe\u0161nija u \u0161koli. Kretanje izgleda kao mo\u0107an saveznik mozga. Stru\u010dnjaci za fizi\u010dko vaspitanje i psiholozi nagla\u0161avaju da sportska aktivnost pobolj\u0161ava koncentraciju, pam\u0107enje i sposobnost upravljanja vremenom kod dece. Nakon sat vremena treninga, deca se vra\u0107aju oslobo\u0111enija, fokusiranija i spremnija za u\u010denje. Za mnoge od njih sport slu\u017ei kao \u201eemocionalni izlaz\u201c, uklanjaju\u0107i stres koji se mo\u017ee akumulirati tokom \u0161kolskog dana. Nastavnici prime\u0107uju jasnu razliku izme\u0111u aktivne i sedentarne dece. Deca koja se bave sportovima kao \u0161to su fudbal, ko\u0161arka, atletika ili plivanje pokazuju vi\u0161e discipline i odgovornosti. Sam re\u017eim treninga ih u\u010di da budu organizovani, da po\u0161tuju pravila i da se fokusiraju na konkretne ciljeve, kvalitete koji se tako\u0111e odra\u017eavaju u procesu u\u010denja. Jo\u0161 jedan va\u017ean faktor je samopouzdanje. Deca koja se ose\u0107aju sposobnim u nekom sportu tako\u0111e imaju vi\u0161e poverenja u svoje akademske sposobnosti. Uspesi u oblasti sporta, \u010dak i mali, stvaraju ose\u0107aj motivacije koji im poma\u017ee da se hrabro suo\u010de sa \u0161kolskim izazovima. Pored toga, sport u\u010di decu da rade u timu i bolje komuniciraju, ve\u0161tine koje direktno uti\u010du na njihovo pona\u0161anje u u\u010dionici. Roditelji tako\u0111e prime\u0107uju da deca koja se bave sportom imaju redovniji raspored. U\u010de da upravljaju svojim vremenom izme\u0111u doma\u0107ih zadataka, treninga i drugih aktivnosti. Suprotno pogre\u0161nom shvatanju da sport \u201eoduzima vreme od \u010dasova\u201c, \u010dini se da je suprotno ta\u010dno: aktivna deca u\u010de da budu efikasnija i posti\u017eu bolje rezultate. U vreme kada je sedentarni na\u010din \u017eivota u porastu, ve\u017ebanje je neophodnost, a ne samo izbor. Poma\u017ee telu, ja\u010da um i stvara sre\u0107niju, uravnote\u017eeniju i uspe\u0161niju decu. \u0160kole i porodice koje razumeju njegov zna\u010daj sve vi\u0161e ula\u017eu u sportske programe, jasno vide\u0107i da svaki sat proveden u kretanju tako\u0111e donosi koristi za \u0161kolsku banku. Na kraju krajeva, poruka je jednostavna: deca koja se kre\u0107u bolje u\u010de. Sport nije zabava, ve\u0107 deo njihovog obrazovanja.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Deca koja se bave sportom posti\u017eu bolje rezultate na \u010dasovima<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

U vreme kada deca provode sve vi\u0161e sati ispred ekrana, sport se vra\u0107a kao jedan od najva\u017enijih faktora koji pozitivno uti\u010du na akademski razvoj. Brojne studije u razli\u010ditim zemljama pokazuju da deca koja redovno ve\u017ebaju nisu samo zdravija, ve\u0107 i uspe\u0161nija u \u0161koli. Kretanje izgleda kao mo\u0107an saveznik mozga. Stru\u010dnjaci za fizi\u010dko vaspitanje i psiholozi nagla\u0161avaju da sportska aktivnost pobolj\u0161ava koncentraciju, pam\u0107enje i sposobnost upravljanja vremenom kod dece. Nakon sat vremena treninga, deca se vra\u0107aju oslobo\u0111enija, fokusiranija i spremnija za u\u010denje. Za mnoge od njih sport slu\u017ei kao \u201eemocionalni izlaz\u201c, uklanjaju\u0107i stres koji se mo\u017ee akumulirati tokom \u0161kolskog dana. Nastavnici prime\u0107uju jasnu razliku izme\u0111u aktivne i sedentarne dece. Deca koja se bave sportovima kao \u0161to su fudbal, ko\u0161arka, atletika ili plivanje pokazuju vi\u0161e discipline i odgovornosti. Sam re\u017eim treninga ih u\u010di da budu organizovani, da po\u0161tuju pravila i da se fokusiraju na konkretne ciljeve, kvalitete koji se tako\u0111e odra\u017eavaju u procesu u\u010denja. Jo\u0161 jedan va\u017ean faktor je samopouzdanje. Deca koja se ose\u0107aju sposobnim u nekom sportu tako\u0111e imaju vi\u0161e poverenja u svoje akademske sposobnosti. Uspesi u oblasti sporta, \u010dak i mali, stvaraju ose\u0107aj motivacije koji im poma\u017ee da se hrabro suo\u010de sa \u0161kolskim izazovima. Pored toga, sport u\u010di decu da rade u timu i bolje komuniciraju, ve\u0161tine koje direktno uti\u010du na njihovo pona\u0161anje u u\u010dionici. Roditelji tako\u0111e prime\u0107uju da deca koja se bave sportom imaju redovniji raspored. U\u010de da upravljaju svojim vremenom izme\u0111u doma\u0107ih zadataka, treninga i drugih aktivnosti. Suprotno pogre\u0161nom shvatanju da sport \u201eoduzima vreme od \u010dasova\u201c, \u010dini se da je suprotno ta\u010dno: aktivna deca u\u010de da budu efikasnija i posti\u017eu bolje rezultate. U vreme kada je sedentarni na\u010din \u017eivota u porastu, ve\u017ebanje je neophodnost, a ne samo izbor. Poma\u017ee telu, ja\u010da um i stvara sre\u0107niju, uravnote\u017eeniju i uspe\u0161niju decu. \u0160kole i porodice koje razumeju njegov zna\u010daj sve vi\u0161e ula\u017eu u sportske programe, jasno vide\u0107i da svaki sat proveden u kretanju tako\u0111e donosi koristi za \u0161kolsku banku. Na kraju krajeva, poruka je jednostavna: deca koja se kre\u0107u bolje u\u010de. Sport nije zabava, ve\u0107 deo njihovog obrazovanja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

N\u00eb nj\u00eb koh\u00eb kur f\u00ebmij\u00ebt kalojn\u00eb gjithnj\u00eb e m\u00eb shum\u00eb or\u00eb para ekranit, sporti po rikthehet si nj\u00eb nga faktor\u00ebt m\u00eb t\u00eb r\u00ebnd\u00ebsish\u00ebm q\u00eb ndikon pozitivisht n\u00eb zhvillimin akademik. Studime t\u00eb shumta n\u00eb vende t\u00eb ndryshme tregojn\u00eb se f\u00ebmij\u00ebt q\u00eb ushtrojn\u00eb rregullisht aktivitet fizik jan\u00eb jo vet\u00ebm m\u00eb t\u00eb sh\u00ebndetsh\u00ebm, por edhe m\u00eb t\u00eb suksessh\u00ebm […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":142,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[24,2,16,25],"tags":[],"class_list":["post-141","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-24","category-projekte","category-sport","category-sporti-lidhet"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/rtvbujanovac.rs\/sq\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/141","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/rtvbujanovac.rs\/sq\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/rtvbujanovac.rs\/sq\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/rtvbujanovac.rs\/sq\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/rtvbujanovac.rs\/sq\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=141"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/rtvbujanovac.rs\/sq\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/141\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":184,"href":"https:\/\/rtvbujanovac.rs\/sq\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/141\/revisions\/184"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/rtvbujanovac.rs\/sq\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/142"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/rtvbujanovac.rs\/sq\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=141"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/rtvbujanovac.rs\/sq\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=141"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/rtvbujanovac.rs\/sq\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=141"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}