Општина Бујановац има добре услове за развој сточарске производње која би могла да представља окосницу развоја ове општине с обзиром на то да су пољопривредне површине на територији ове општине углавном ливаде и пашњаци. Сточарство подразумева узгој домаћих животиња и добијање производа за људску употребу, а то су храна, кожа, вуна или перје.
Посебна пажња се придаје развоју сектора за производњу млека и млечних прерађевина. Што се тиче производње крављег млека, у општини Бујановац дневно се произведе око 6.100 литара, док су потенцијали знатно већи и процењују се на око 15.000 литара млека дневно.
Бављење сточарством захтева много времена, пажње, знања, али и љубави према животињама. Породица Благоја Јањића из села Српска кућа, годинама се бави узгојем крава и производњом млека које се откупљује. Поред тога, узгајају и свиње, односно прасиће које продају. Чувају пилиће и кокошке носиље само за своје потребе, а за своју душу чувају.
Тренутно чувају пет крава и млеко одлази на откуп. Кажу да ова врста производње није увек много исплатива, јер се цена млека подложна променама. Овим пословим, баве се годинама и воле животиње, које су човекови пријатељи. Њихове краве су везане и смештене у штали, односно не изводе их на слободн пашу. Разлог томе су што би им извођење захтевало много времена, јер њихове њиве на којима би их водили на испашу нису у близини куће. То доводи до тога, да морају да припремају храну за стоку, односно да произведу велике количине сена, као и житарица.
– За тај број стоке, треба нам око 2 хиљаде бала сена, што није мала количина. То треба посејати, затим ту иде жетва, балирање, и на крају сакупљање. То је увек у августу када су температуре високе па је некад много напорно, поготово задњих година када је и више од четрдесет степени и време је спарно, истиче Благоје.
За тај број крава неопходне су музилице, као и адекватна штала у којој ће бити и топле воде, али и која ће бити пространа за тај број животиња. Домаћин истиче да је код млека које се даје на откуп, годинама уназад цена ниска, а и да се новац не исплаћује одмах већ се чека што је демотивишуће за произвођаче и оне који можда размишљају о стварању своје фарме или узгоја већег броја крава.
-Краве су захтевне, мора неко да буде ту и да их стално обилази. Поготово краве које су везане као наше, јер много више хране мора да се припреми, а оне дају мање млека у односу на краве које слободно пасу, додаје наш саговорник.
Поред крава, чувају и свиње прасиље, а прасиће продају углавном по препоруци, људима за чување. Домаћин истиче да је то лакши посао у односу на говедарство.
-Чувам три прасиље и ту буде по неких десетак прасића сваки пут. То продајем и то је исплативо. Углавном ко једном купи прасе за неки догађај, касније то пренесе породици, другарима па та препорука доведе и нове муштерије. Чувам и две свиње за своје потребе односно за породицу, а и за своју славу или неку другу прилику имам своје прасе, додаје Благоје.
Узгој прасића је мање захтеван, ту нема мужње сваки дан ујутру и увече, већ се стави храна, поставе се појилице и они не траже стално надгледање. Исплатљивије је у односу на говедарство, међутим цене варирају и ту важи правило понуде и потражње. Битан је и период године, али и да ли неки празници и славе падају у време поста или не.
-За своју душу чувам расне кокошке, то је сорта плави аустролоп. Чувао сам црни аустролоп па сам сад променио. То су јаја за насад, односно ја их дајем онима који изводе пилиће. Продају се јаја онима који имају инкубаторе и који их касније изводе. Ја имам 40 кокошака сад, а једно јаје кошта 40 динара, тако да се и ту заради, али првенствено их чувам за своју душу јер су ми интересантни, каже наш домаћин.
Не носе све кокошке сваки дан, неки просек је да дневно носи половина и тако се прави рачуница, истиче Јањић. Овим хобијем се бави десетак година и каже да му то и не пада тешко. Поред тога, чува и коке носиље за своју и породицу и своје потребе.
Као породица која се бави сточарством, истичу да је то захтеван и тежак посао, који изискује време, посвећеност и знање. Неко ко се бави овом делатношћу, мора стално да буде кући и да брине о својим животињама. Сваки одлазак од куће, макар био и на два дана, значи да морате неког да упослите да брине о животињама док ви нисте ту. Управо због тога, овај посао је и тежи, јер годишњи одмор не постоји.
Наш саговорник истиче да субвенције државе и општине значе, али да могу бити и више, с обзиром да количину посла и времена које овај посао тражи.
Оно што је незаобилазно у свакој кући на селу је и мачка која чува кућу, али води рачуна о мишевима. Таква мачка налази се и у овој породицу, а домаћини истичу да су до сада удомили много малих мачића, које дају комшијама, рођацима и пријатељима.
