Територија Општине Бујановац има велику заступљеност пашњака и ливада у својој укупној структури пољопривредних површина па због тога има и добре услове за развој пчеларства и производњу меда. Према Попису пољопривреде из 2023. године н територији ове општине има 9 693 кошница пчела.
Мед је основни пчелињи производ који је некоме омиљени слатки производ, некоме храна, а некоме и лек. Каже се да је пчеларство делатност која оплемењује човека, али и његову околину јер је пчела инсект од кога се много може научити. Пчеластво је специфична делатност којом се баве и аматери, хобисти, али и професионалнци, а често се и дешава да се хоби прерасте у професију или да људи из хобија створе своје производе које касније поклањају пријатељима.
Почетак рада са пчелама подразумева и основно знање о пчелињим друштвима, распореду рамова у кошници, развојне стадијуме и биологију саме пчеле, а то знање се надограђује касније кроз сам рад.
Једина препрека за бављење пчеларством је алергија на убод пчеле који може имати озбиљне здравствене последице. Управо тако своју причу почиње и Ђорђе Милановић села Лопардинце. Он је овај хоби наследио од свог оца који је у једном тренутку престао тиме да се бави јер је добио алергију.
Ђорђе је почео са педесетак кошница пчела, а тај број се сваке године повећавао па је дошао до броја од 145 кошница. Нада се да ће у наредном периоду након ројења пчела добити још десетак кошница.
-Ја пчелу волим и због тога их и чувам. Ово ми је хоби, ја имам породични посао којим се бавим, а кошнице сам ставио тик уз своју фирму и онда ту увек могу да дођем и да се психички одморим поред пчела. Пчела је најпаметнија животиња и код њих сви раде. Ту нема забушавања, да неко ради,а неко не. Оног који не ради, оне избаце напоље, каже Ђорђе.
Ова година је за пчеларе била изузетно лоша због временских услова. Није било паше, а врућине су биле велике па је то довело до тога да хране нема ни за саме пчеле које су се прихрањивале на пролеће.
– До прошле године ситуација је била добра, ове године ситуација тотално лоша. Велике су врућине, нема паша. Нема хране ни за њих, морамо да их прехранимо. Ја сам и у пролеће прехранио једном, сад на јесен ако треба опет, да их сачувамо за следећу годину. Предстоји још гори период, јер нема нигде меда, поготов багремовог који је најлакши и који је за децу. Постоји и ливадски и шумски мед, али је он тежак и није за децу, додаје Милановић.
У просеку када је нормална година ја имам око тону меда, кад је добра година буде и по две тоне. Наш саговорник истиче да ни године нису оно што су некад биле. Свака година је за себе и нема правила.
– Нису ни године исте, прошле године је багрем био добар, али је само два дана медило. Била је велика киша, па два дана сунце и то што су успеле за та два дана да наберу. Извадили смо око тону, али ове године нема ништа, каже Ђорђе.
Субвенције државе по кошници су значајне, али пчеле траже велика улагања и одрицања. Иако влада мишљење да пчеле саме себе прехрањују, јер сакупљају полен и праве мед, треба нагласити и то да постоје лоше године када пчеле не могу ни да прехране себе. Поред тога, треба набавити и опрему као и просторију у коме ће се мед “врцати” како каже Ђорђе односно скидати са рамова.
Ђорђе је своју љубав наследио од оца, али је није пренео на своје синове управо због алергије коју ону имају. Њему је ово хоби и ради га првенствено из љубави због тога и улаже у своје кошнице и труди се да их сачува.
Закључио је разговор поруком да је пчела најпаметнија животиња која не трпи нерад и која прво себе обезбеди храном, а газду тек касније.
