Агрохемијска анализа земљишта је основни предуслов успешне пољопривредне производње у ратарству, повртарству и воћарству. Анализа плодности земљишта је прва агротехничка мера којој би сваки пољопривредни произвођач требало да приступи како би достигао високе приносе и квалитет плода. Агрохемијском анализом земљишта добијамо информације о плодности земљишта, погодностима за гајење појединих култура, рационалној примени ђубрива. Земљиште се испитује на следеће садржаје: пХ вредност – реакција земљишта, садржај калцијум карбоната, садржај органске материје(одређивање садржаја хумуса), садржај приступачних хранива (азот, фосфор и калијум).
Време у коме је најбоље узети узорке земље за анализу земљишта су јесен и рано пролеће,а то се објашњава тиме што је тада завршена вегетација биљака, а нова још увек није кренула и још увек на земљишту није примењивано ђубриво. У самом узимању узорака је важно бити доследан, односно узимати за једну исту културу у јесен или у пролеће и тиме се постиже и веродостојност и тачност резултата са мање одступања.
У зависности од тога која култура је на одређеној парцели, одређује се дубина узимања узорака земљишта. За ратарску и повртарску производњу дубина је до 30 центиметара, док се за воћарско-виноградарску узима два узорка и то један са дубине до 30 центиметара, а други са дубине од 30 до 60 центиметара. Сам узорак се добија тако што се са парцеле до 5 хектара узима од 15 до 25 просечних узорака који се помешају и од њих се добија један узорак за анализу, а узорци се мгу помешати са ашовом или сондом.
На испитивању pH вредности земљишта односно реакције земљишта резултат може бити кисело, неутрално или базно земљиште, а оптимална вредност за већину гајених биљака је од 5,5 до 6,5. Уколико резултати покажу да је земљиште кисело, калцизација је један од начина за смањење и на тај начин се стварају услови за бољи развој биљака.
Значај агрохемијске анализе земљишта се пре свега огледа у правилном уношењу органских и минералних материја које утичу на квалитет у зависности од количине. Сам принос одређене културе је у директној пропорцији са количином и односом хранива које се корист. Самом анализом земљишта долазимо до тачне количине која је потребна земљишту и избегава се прекомерна односо недовољна употреба нутринијета.
Инвестиција у саму анализу земљишта се вишеструко исплати јер се на тај начин долази до сазнања која ја количина ђубрива потребна и она се примењује и тако се постиже уштеда у новцу, повећавају се приноси, а самим тим се ствара и већи профит.
Анализа земљишта ради се на четири до пет година, осим уколико приноси и резултати нису задовољавајући.
